Ови знакови називају се техно-знаци и наши напори у потрази за ванземаљском интелигенцијом (СЕТИ) врте се око њих, посебно у проучавању радио-таласа.
„Једна од великих предности потраге за технознацима помоћу радио-таласа је та што ми примамо сигнале емитоване са удаљености од више хиљада светлосних година“, рекао је за „Сајенс алерт“ астроном Жан-Лук Марго са Универзитета у Калифорнији Анђелес.
„На пример, наш телескоп ’Аресибо‘ прима сигнале са даљине од преко 400 светлосних година. И може да открије предајник који је само 1.000 пута моћнији од ’Аресиба“ – што је за напредну цивилизацију тривијална предност – све до центра галаксије. Запремина галаксије која се може проучавати радио-претрагом техноз-нака је огромна.“
Марго и његов тим недавно су спровели потрагу за техно-знацима користећи моћни радио-телескоп у Вирџинији „Грин бенк“.
У априлу 2018. и 2019. године, током четворосатног посматрања, око галактичке равни нашли су 31 звезду сличну Сунцу, откривши укупно 26.631.913 потенцијалних техно-знака.
Пажљивија анализа података открила је да је свака од тих ознака пореклом са Земље.
Али методе коришћене за обраду тих података значајан су корак напред у идентификовању могућих ванземаљских техно-знака, елиминисању позадинског брујања и антропогеног радио-шума - онога што називамо радио-фреквенцијским сметњама или РФИ. Навигације, сателити, мобилни телефони, микроталасне пећнице, авиони, комуникације; стално се налазимо у радио-фреквенцијској радијацији.
„РФИ би потенцијално могао да прикрије ванземаљски сигнал“, рекао је Марго. „РФИ нам отежава посао јер телескопом откривамо десетине милиона сигнала на сат времена и морамо утврдити сваки појединачни сигнал: да ли је људски или је ванземаљски?
„Било би много лакше када бисмо открили само неколико сигнала. Срећом, алгоритми нам омогућавају да аутоматски дефинишемо преко 99,8 процената сигнала.“
Тим је извршио неколико побољшања у свом систему за обраду података, усавршавајући осетљивост и брзину детекције сигнала, као и филтера који се користи за аутоматску класификацију РФИ сигнала, и на тај начин искључује ванземаљске техно-знаке.
Као што је Марго приметио, ови филтери су исправно категорисали 26.588.893 (99,84 одсто) сигнала као антропогене РФИ. Када имате посла са тако великим бројевима, и даље има много података за обраду. У овом случају је то било 43.020 сигнала.
Већина ових преосталих сигнала спадала је у опсег познатог РФИ и према томе је и класификована. То је опет оставило 4.539 сигнала као најперспективније кандидате за ванземаљске технолошке ознаке. Морали су да буду пажљиво визуелно прегледани - али је на крају утврђено да су такође људског порекла.
„Ако се на небу детектује сигнал из више праваца, прилично смо сигурни да је антропоген“, реко је Марго. „Ванземаљски сигнал на међузвезданим удаљеностима био би откривен само из једног правца.
Резултат није неочекиван. Претрага раније ове године са узорком од 10 милиона звезда такође није пронашла знакове ванземаљске технологије. Али то и није била поента, или бар није једина поента.
Прво, Марго користи обраду података СЕТИ као алат за обуку студената на УЦЛА.
„Студенти прикупљају терабајте података из познатих или сумњивих планетарних система, заједнички пишу системе за обраду података, претражују техно-знаке у подацима и објављују резултате. Студенти тако стичу важне вештине.“
Тим је такође открио неке проблеме на претходним покушајима обраде података програма СЕТИ. Цевоводи за обраду података „не откривају неке од сигнала за које су дизајнирани“, приметио је Маргот.
Постоје нека ограничења. Тамо где се два сигнала секу, алгоритам узима само онај са највећим односом сигнал-шум. Слаби сигнали у високом нивоу позадинске сметње могу бити пропуштени. То значи да региони велике густине сигнала могу резултирати смањењем брзине опоравка сигнала.
Превазилажење ових ограничења могло би бити у фокусу будућег рада. Али то је посао који вреди радити. РФИ није проблем само СЕТИ-ју, већ и свим радио-астрономима, толико да нека мерења више не могу да се врше са Земље. Отуда научници проматрају далеку страну Месеца. Месец делује као природни тампон против антропогених радио-сметњи.
И, наравно, постоји могућност - незнатна, али постоји - да бисмо могли нешто открити.
„Претрага може одговорити на једно од најдубљих научних питања нашег доба: Да ли смо сами?“, реко је Марго.
„Сав живот на Земљи повезан је са заједничким претком, а откриће других облика живота било би револуционарно за разумевање система живота. На филозофском нивоу, трансформисаће нашу перцепцију места човечанства у космосу.“
Прочитајте и:
