Валенса објашњава и која су то три кључна питања о којима човечанство треба да се договори да би могло даље да гради, као и о пандемији вируса корона, о односима са Русијом.
Пољске власти не крију симпатије према Доналду Трампу. Како избор Џоа Бајдена за председника може да утиче на пољско-америчке односе?
— Америчке демократе су јако социјализоване, што значи да је са ове тачке гледишта њихово размишљање слично нашем. Барем ми тако мислимо.
Истовремено морамо запамтити једну ствар: морамо да помогнемо себи и одбранимо своје интересе, будући да амерички политичари, у ствари, бране само своју корист и, ако им то одговара, укључују друге у своје интересе.
У исто време, амерички народ је прилично солидаран. Он је заиста помагао Пољској и генерално јој помаже. Политичари су само и искључиво играчи. И овако треба гледати на све америчке изборе.
Да ли мислите да су сви Пољаци, према саопштењу званичних медија, заиста гласали за Трампа?
— Не знам, нисам се детаљно интересовао, али мислим да су и они подељени. Трамп је био популиста, демагог, па би могао да се допадне људима које политика мање занима.
Која је Трампова улога у историји? Зову га разним именима: најнеобичнији председник Сједињених Држава, рушилац Америке, херој, рушилац светског поретка, кловн, геније. Како бисте га Ви назвали? Да ли бисте гласали за њега?
— Не! Јер је Трамп био популиста, демагог. Али што се тиче дијагнозе, и Трамп и наши политичари знају како да поставе праве дијагнозе. У исто време имају проблема са лечењем. Они лоше решавају проблеме. Подршку добијају популизмом, демагогијом, јер говоре о променама, а људи желе промене. Кажу да ће бити промена, Трамп каже да ће бити промена и покушао је нешто да промени. Али мењао је нагоре, изашао је из разних организација. Да ли ове организације раде лоше? Слажем се. Али то не значи да из њих треба изаћи.
То се посебно односи на неке споразуме у војној сфери.
Ви добро знате да оружјем које постоји у свету можемо десет пута уништити живот на земљи. Једноставно нећемо моћи да употребимо сво оружје које имамо, јер ће живот бити уништен. А неки се у ово време препиру око једанаестог пута. До њега неће доћи.
Шта се може променити у свету, у светској политици, избором Бајдена за председника САД? Ко треба да буде срећан, а ко да се плаши?
— Вероватно ће се много тога променити. Он ће се вероватно вратити многим стварима којих се Трамп одрекао. Било је неколико организација из којих је изашао. Ове организације нису добро радиле. Слажем се. Али треба их мењати. Сада је питање да ли је Бајден дошао са променама или ће ићи старим путем.
Куда сада иде човечанство? Шта он не би требало да ради?
— Одувек сам понављао да је умеће политичара у томе да правилно разуме изазове времена у којем живимо. И на глобалном и на државном нивоу. Наша генерација мора да живи у времену када је прошла ера подела на два блока, на државе, на непроходне границе. Завршила се јер смо створили технологије које често не одговарају земљама. Интернет, еколошка питања, многе ствари се не уклапају у границе државе. Стога морамо створити шире структуре. Тако да је тај начин живота морао да се заврши. Када су наши прадедови смислили нове технологије, створили су државе и земље из различитих села. А пошто смо ми смислили такве технологије које сада имамо, морамо повећати структуре.
Сада сви осећамо, посебно друштвене масе, да су нам потребни други програми, друге структуре. Политичари нису припремали решења. А ситуација је таква да је једно уништено, а друго још није ни створено. И само смо завршили у средини. Ово време сам назвао Епохом речи. Епоха дискурса о томе како треба да изгледа будућност света, као и будућност наших земаља. Свака земља је у претходној епохи имала своју историју, своје одлуке, свој развој, а овај развој се веома разликује. То отежава стварање нечег већег, јер је разлика превелика. Морамо се сложити око три питања да бисмо могли даље да градимо. Прво: какво темеље желимо да поставимо за то ново доба. Свака држава има различите темеље, па чак и различите религије. У овој Епохи речи морамо одабрати заједничку основу. Неки кратки устав. Постоје две могућности. Једни желе да граде на слободним принципима: слободном тржишту, законодавству. А други кажу да би прво требало да постоје вредности, а затим слободно тржиште. Када се договоримо о таквом темељу за изградњу нове структуре која је већа од земље, онда ће се појавити друго питање: какав ће бити економски систем. То дефинитивно неће бити комунизам, јер се није доказао ни у једној земљи. Морамо то одбацити. Али, сигурно не овакав капитализам. Јер овакав капитализам је био добар за земље, за државе. Неко је то доба назвао трком пацова — то такмичење међу земљама. Сада, ако радимо нешто велико и заједничко, онда је крај тркама пацова. Слободно тржиште се може оставити, али све остало морамо другачије да организујемо. И трећи проблем је како се носити са демагогијом, популизмом и обманом политичара на нивоу већем од земље, када се не бојимо комшија, не желимо да ратујемо, доводимо у питање улогу Бога, немамо никакве кочнице и не бојимо се никога. Како се онда носити са обманом и демагогијом политичара? Дакле, имамо три велика питања која још увек нисмо решили, али засад о њима дискутујемо тек у Епохи речи. Када се договоримо, када убедимо једни друге, онда ћемо започети изградњу.
Како се, по Вашем мишљењу, понашала Европска унија у борби против пандемије? Многи су се жалили на недостатак солидарности, посебно на почетку пандемије?
— Живот нас је изненадио. Нисмо били припремљени, импровизујемо, престајемо да радимо. То се може учинити неко време, али предлажем да седнемо за сто и сетимо се да ће следеће болести бити још горе. Дакле, морамо се брзо припремити за изазове који нас тек очекују. И ово треба схватити као тренинг.
Само као тренинг? Звучи застрашујуће.
— Ово што се сада догађа је да нам је судбина запретила прстом: „Слушајте, нећете преживети следећу болест, па би требало да седнете за сто заједно, укључујући и Русију, и размислите о томе која питања се не решавају у нашим земљама“. Ова болест спада у такве теме. Морамо пронаћи глобалне споразуме, програме, новац, структуре како не бисмо подлегли следећем ударцу.
Исто је и са миграцијом. Али елиминишемо границе, тада ће доћи мигранти. А и овде нам је судбина запретила прстом. Суочићемо се са правом миграцијом, знате када? Када будемо отворени за Кину и Индију. Тада ћете видети шта је миграција. А ово што имамо сада је само претња прстом. Припремите се, пронађите ефикасна решења да бисте преживели отварање граница. Али безбедно.
И зато је неопходно убрзати дискусију. Сада имамо најбоље инструменте: интернет и друге ствари. Тако да се можемо убрзати. А до тада политичари-демагози доводе у питање одлуке, подривају структуре, а остали мирно седе и чекају нешто што нико не зна.
Да ли верујете у вакцинацију? Да ли желите да се вакцинишете?
— Зависи од неколико фактора. Знам да су многе вакцине спасиле људе од разних болести. Проблем је у томе да желимо да су ове вакцине заиста ефикасне. И да не буде да један ствара болести, а други вакцине, јер то такође може бити. Морамо ово контролисати, и ако је вакцина добра — применити је, а ако је лоша — одбацити је.
Ја већ имам 77 година. Проживео сам свој живот и ускоро ћу морати да одем на онај свет… Тамо је боље, јер до сада одатле нико није побегао. Да је тамо лоше, онда би неко побегао одатле. С тим у вези, спремам се за најбоље…
Ви сте много путовали по свету. Сада је сва та путовања требало отказати?
— То је страшно јер сам живео од тих путовања. Имао сам добро плаћена путовања. Био сам добро плаћен за своја предавања. Сада је све ово стало и супруга ме тера на некакав посао да бих зарадио за живот.
Али Ви сте пензионисани председник.
— Па шта! Свакако треба да имамо више новца, а ја га немам.
Какав ће бити свет после пандемије? Можда ће разумевање крхкости светског поретка и потребе за солидарношћу помоћи у решавању бар неких глобалних проблема?
— Ја имам друго питање: да ли ћемо се на крају уопште договорити или уништити живот на овој планети.
Или ћемо постићи компромис и бити у стању да издржимо изазове, или нећемо моћи и уништићемо живот на планети. Неко је рекао да је већ четири пута била слична ситуација на земљи, када дођемо до тачке у којој се не можемо договорити, свет се руши, неколико хиљада година нема живота на земљи, а након неког времена се појављују Адам и Ева и све се опет изграђује. А онда опет долазимо до тог тренутка и поново све уништавамо. Може и тако бити.
Да ли мислите да санкције Русији имају ефекта? Да ли су санкције као такве потребне у савременом свету ако не решавају проблеме, већ их само стварају?
— Ово је грешка. Ужасна грешка. Имали смо пуно позитивних и негативних искустава. Али Господ Бог је одлучио да смо комшије. И ми не можемо померити ни Русију, ни Пољску са својих места. А ако је ово изван наших могућности, онда коначно морамо учинити наше односе пријатним. Тежио сам овоме заједно са Јељцином. А да сам остао други председнички мандат, не би било ових проблема. Очистио бих руско-пољске односе. Али није успело. Ако се договоримо, имаћемо користи — и једни, и други. У међувремену, наше свађе доводе до тога да трећи зарађује на нама.
Американац?
— Најпре. Али не само он.
Да ли се Пољаци заиста плаше Русије и очекују ли од ње војну агресију?
— Демагози и популисти су дошли на власт. Они траже кривце за своје неуспехе. Ово је таква тактика.
У стратегији националне безбедности је барем тако записано да је Русија главна претња Пољској. Када је председник Дуда потписивао овај документ, нико од његових многобројних саветника му се није успротивио.
Он чак није служио војску. Шта он зна о стратегији — овај Дуда? Ово је несрећа за Пољску. Све док им служи демагогија и популизам, они на томе зарађују.
Када постигнемо добре односе са Русијом, биће другачије и у Европи, али и у свету.
Већ сам рекао да можемо десет пута уништити живот на земљи оружјем које имамо сада, а ми се препиремо око једанаестог пута. Њега неће бити. Стога је то глуп и лош концепт. Наравно, постоје опасности, притужбе и увреде. Морамо имати макар мало снаге да не бисмо направили нешто глупо, али све боље ћемо разумети да ово није прави пут којим идемо.
Пољско-руски односи се само погоршавају. Није ни са Европском унијом све у реду, али Немачка, на пример, купује огромну количину гаса од Русије и гради „Северни ток 2“ како би даље повећала увоз. Једноставно је тако корисно. Зашто пољско руководство инсистира на томе да је амерички течни природни гас јефтинији од руског који се испоручује путем цевовода?
— Од Гдањска ће увек бити ближа Москва него Вашингтон. Стога ће увек бити исплативије. Истовремено, морамо постати паметнији, схватити да то није исплативо, да је овде ближе. Али споразуми са Американцима су већ потписани на 20 и више година. То је зато што имамо тако лоше политичаре који не знају да рачунају.
Да ли ми се учинило или се у Вашем родном Гдањску према Русији и Русима поступа боље него у Варшави?
— Ако говоримо о руском народу, онда га јако волимо. Такође волимо да пијемо и мезимо. Наравно, видите да имамо такве политичаре. Морамо васпитавати политичаре који ће заједно са народом тежити пријатељским односима између Русије и Пољске.
Неопходно је изградити нормалан пут према Бресту, јер је ово најважнији транспортни правац према Русији.
Да сам ја председник, то бих одавно урадио. Али изгубио сам на изборима и успео сам да урадим само половину посла. Имао сам добре односе са Јељцином и са Русијом, али су дошли други и прекршили моју политику, учинили ме агентом, чак агентом КГБ-а.
Где прво желите да одете када се пандемија заврши?
— Где год ме позову. Имао сам много позива. Нарочито на Запад, али и на Исток. Тако да не знам где, не знам да ли ћу дочекати та времена. Већ имам 77 година…
Прочитајте и:
