У протекле две недеље Трамп је сменио високе званичнике америчке администрације у које нема поверења и који не деле мишљење да су избори у Америци били прожети нерегуларностима, а неки су након тога поднели оставке.
Трампова чистка државних кадрова
На ред је овог пута дошао Kрис Kрибс, први човек агенције за сајбер-безбедност и инфраструктуру при савезном Министарству унутрашње безбедности. Он је смењен због „нетачних објава о правилности изборног процеса“.
Недавно је Трамп сменио и министра одбране Марка Еспера, с којим је раније имао несугласице, а након чега су Пентагон напустила и три висока званичника.
Оставку је протеклих дана поднео и Брајан Вер, један од највиших званичника Департмана државне безбедности и Безбедносне агенције за инфраструктуру, која се, између осталог, бави и сајбер-заштитом избора. Према наводима Ројтерса, он је то учинио под притиском Беле куће.
Трампов адвокат Сидни Пауел пре неколико дана је затражила да се и директорки ЦИА Ђини Хаспел уручи отказ, јер је занемарила упозорења о софтверу за гласање „Доминион“, који је током избора коришћен у неколико кључних држава, а за који се сумња да је уклонио милионе гласова намењених Трампу.
Публициста и правник Бранко Павловић подсетио је на то да је Трамп и раније често имао кадровске промене на најважнијим позицијама, што је, према њему, показивало да је непрекидно опкољен легијом људи „дубоке државе“ и истакао да су смене које сада спроводи добре за њега и да имају више аспеката.
Један је да Трамп озбиљно рачуна на други мандат. Други је да новопостављени људи буду они који заиста верују да је он најбоља опција за Америку. Трећи је да, макар у последњем часу, своје редове очисти од непријатеља.
„Смена шефа за сајбер-безбедност је дошла након његове изјаве да је све у реду, да је читав тај систем пружио максималну контролу регуларности избора, а сви знамо да постоје неспорне чињенице да то није тако. Трамп је очигледно направио кардиналну грешку у избору кадрова када га је поставио 2018. године. Питање је шта уопште постоји по дубини разних институција што заправо није ослоњено на најужи круг најмоћнијих и најбогатијих људи у Америци“, указује на проблем Павловић.
До коначног исхода америчких избора, који зависи од завршетка судских поступака, Павловић је уверен у то да људи с врха власти неће у јавност износити супротне ставове од Трампових, а сматра и да ће Трамп, макар за будућност, добити слику људи који „заиста верују у концепт да држава мора да припада грађанима“.
Kоментаришући смену министра одбране Марка Еспера, спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“ Срђа Трифковић такође сматра да је Трамп правио грешке у избору кадрова, доводећи секретаре за одбрану који нису делили његову стратешку визију смањења неоимперијалне глобалне улоге Америке, пре свега зато што, независно од исхода избора, он жели да радикално смањи амерички ангажман у Авганистану и Ираку, што је изазвало негодовање чак и неких републиканаца који су му одани.
„Мислим да је Трампова решеност да приведе крају ирачки ангажман закаснела реакција, за коју он рачуна да ће, уколико све његове акције с правним мерама не уроде плодом, бити макар закаснели део његовог легата. То што се он са закашњењем сетио пуковника Мекгрегора, који је прво требало да буде амбасадор у Немачкој, а сад у последњи час треба да буде саветник у Пентагону, само је знак да је он предуго пристајао да га елементи вашингтонске структуре држе под контролом и спрече реализацију онога што је било део његове предизборне агенде из 2016, а пре свега побољшање односа с Русијом“, сматра Трифковић.
Пут ка изборима 2024. године
С друге стране, политиколог Зоран Ћирјаковић оцењује да је Трампова чистка одраз његове слабости, којом покушава да себи отвори пут ка наредним изборима за четири године и задржи статус који тренутно има у Републиканској странци.
„Трамп види маневарски простор и припрема терен. Он жели да каже да је остварио сва своја обећања. Нажалост, он се није снашао када је вирус корона кренуо и за то је кажњен“, оцењује Ћирјаковић.
Ћирјаковић није сигуран у то да ли ће Трамп успети да задржи статус кандидата на следећим изборима, јер су се током његовог мандата профилисали други кандидати Републиканске странке, а питање је и какав ће бити исход истрага које се против њега воде због наводног кршења закона у држави Њујорк.
„Он покушава да остане важан играч, а могуће је да ће то и успети, имајући у виду да су Американци, нарочито сиромашнији слојеви и велики део средње класе, дубоко разочарани у доминантне традиционалне политичке снаге. У том смислу, он има шансу“, сматра Ћирјаковић.
Трифковић сматра да су шансе да до изненадног преокрета у исходу америчких избора дође сваког дана све мање.
„Врховни суд Пенсилваније има већину коју су именовале демократе, а они се понашају као страначки идеолози, без трунке гриже савести у погледу правних норми. Очигледно је да је, ако не дође до интервенције Врховног суда, врло тешко замисливо да би исходи били доведени у питање у државама које су најважније, а то су Пенсилванија, Висконсин и Џорџија. Уколико се то не деси, мислим да ће чак и са евентуално закаснелом реакцијом Врховног суда доћи до осећаја засићености и прихватања неминовности свршеног чина“, оцењује Трифковић.
