Више од половине не подржава чланство наше земље у ЕУ, показало је истраживање јавног мњења Београдског центра за безбедносну политику, спроведено током септембра и октобра.
Највише испитаника (њих 40 одсто) доживљава Русију као највећег пријатеља, а 72 одсто верује да је руски утицај у земљи позитиван, што је пораст за 11 одсто у односу на резултате истраживања из 2017.
Такође, 16 одсто испитаника види Кину као највећег пријатеља, а раст позитивних ставова посебно је видљив након почетка пандемије. Чак 75 одсто људи верује да је Кина Србији пружила највише помоћи у борби против пандемије, иако је, према доступним подацима, највећи донатор била ЕУ. То препознаје само три одсто грађана.
Тек девет одсто испитаника сматра да је улазак у ЕУ главни спољнополитички приоритет Србије, а петина да би држава требало да усклади своју спољну политику са Бриселом. Резултати истраживања показују да 51 одсто не подржава чланство Србије у Унији, што је за 16 одсто више него 2017.
Оних који верују да смо у региону окружени углавном пријатељима има дупло више него пре четири године (око 40 одсто), али и даље преовлађују људи који мисле да у суседству имамо више непријатеља (нешто мање од 50 одсто). Трећина испитаника као највећег непријатеља види Хрватску, 20 одсто Албанију и 13 одсто САД. Ипак, нешто више од две трећине сматра да у наредних пет година на Балкану неће доћи до избијања оружаног сукоба.
Од укупног броја анкетираних, 52 одсто верује да Србија треба војно да интервенише на Косову у случају избијања сукоба, а 47 одсто би се придружило сународницима у случају сукоба. Ако би се нешто слично догодило у Црној Гори, 69 одсто је изјавило да Србија не би требало да интервенише, а 58 одсто ако би сукоб избио у БиХ. Упркос свему, две трећине интервјуисаних верује да је трајни мир између Срба и Албанаца могућ.
Прочитајте још:
