На конкурс Филмског центра Србије, који је завршен 16. новембра у поноћ, пријављени су филмови: „Отац“ Срдана Голубовића, „Име народа“ Дарка Бајића, „Викенд са ћалетом“ Мирослава Момчиловића, „Мој јутарњи смех“ Марка Ђорђевића, „Пијавице“ Драгана Маринковића, „Реална прича“ Гордана Кичића и „Дара из Јасеновца“ Предрага Гаге Антонијевића.
У наставку можете погледати и прочитати интервјуе с уметницима о филмовима који су у конкуренцији за српског кандидата за награду Америчке филмске академије.
„Отац“ — редитељ Срдан Голубовић
Радња филма „Отац“ инспирисана је стварним догађајима и прати причу о надничару коме социјална служба одузима децу и он креће пешице у Београд, где планира да свој случај представи министру. За улогу у овом филму глумац Горан Богдан номинован је за награду Европске филмске академије у категорији „најбољи глумац“.
„Отац“ је тежак филм, помало непријатан за гледање, али био сам доследан у томе да ту непријатност истерам до краја. Верујем да из тога произилазе његова и лепота и снага“, рекао је редитељ Срдан Голубовић у интервјуу за Спутњик.
„Име народа“ — редитељ Дарко Бајић, глумац Љубомир Бандовић
Филм „Име народа“ је биографска драма о угледном политичару, адвокату и некадашњем градоначелнику Новог Сада Светозару Милетићу, чији лик тумачи глумац Љубомир Бандовић. Сценарио је написао Милован Витезовић.
Светозар Милетић је био частан човек који је храбро стао испред свог народа да се бори за његове интересе. И он није био нечији пулен или производ неке обавештајне службе, него избор народа. Био је биљка с дубоким кореном који нико није могао ишчупати. Робија му је нарушила здравље, али му није убила дух, рекао је за Спутњик глумац Љубомир Бандовић.
„Ово је заиста простор на којем се показује моћ. Велике силе могу да нас униште веома брзо, али чини ми се да оне то намерно не раде, управо због тога што је суштина у томе не да се моћ искористи, него да покажеш да си јачи. То је некакав усуд ове земље“, рекао је редитељ Дарко Бајић у разговору за Спутњик, говорећи о историјским поукама које време, у којем је живео Светозар Милетић, доноси данашњим гледаоцима.
„Викенд са ћалетом“ — глумац Васа Вранеш
Прича о Кашики, мафијашу на заласку каријере који добија прилику да викенд проведе са сином Огњеном, чини језгро новог филма Мирослава Момчиловића „Викенд са ћалетом“. У њему је млади глумац Васа Вранеш заиграо тик уз Ненада Јездића и Бранка Видаковића и добио прилику да покаже како један дечак одрастао у савременом вај-фај окружењу може закорачити у подземни свет свог оца без великих предрасуда. И како се може насмејати, разумети и опростити.
„Снимање филма ’Викенд са ћалетом‘ најлепше је искуство у мом животу. Било је боље него што сам замишљао“, рекао је у интервјуу за Спутњик млади глумац Васа Вранеш.
„Мој јутарњи смех“ — редитељ Марко Ђорђевић
Иако скромног буџета, лаганијег темпа и једноставне радње, првенац Марка Ђорђевића „Мој јутарњи смех“ осим низа фестивалских награда и успеха који и даље постиже, редитељу је донео и нешто више: сигурност која је учинила да поверује себи. За младог Ђорђевића управо то је — највећи успех који му се догодио.
„Овај филм прављен је по људима. Желео сам да будем проводник онога што видим и осећам. И да покажем љубав према ликовима и одлукама које доносе“, рекао је редитељ у интервјуу за Спутњик који можете прочитати овде.
„Реална прича“ — редитељ Гордан Кичић
Редитељ филма „Реална прича“ и телевизијске серије „Мама и тата се играју рата“, глумац Гордан Кичић каже да му је текст Мирослава Момчиловића послужио да исприча своју причу, нешто што њега занима.
„Знао сам од почетка да то мора да буде нека врста личног филма, ауторског, у коме имам шта да кажем“, објашњава за Спутњик разлоге за „ускакање“ у редитељске воде популарни глумац.
„Дара из Јасеновца“ — редитељ Предраг Гага Антонијевић
Први играни филм о Јасеновцу стиже седам и по деценија по ослобађању злогласног логора у усташкој НДХ. Радња прати судбине становништва Козаре, који, после усташко-немачке офанзиве, завршава у концентрационим логорима. Међу њима је и десетогодишња Дара, са породицом. Након што Дари убију мајку и једног од два брата, она — у за дете ненормалним околностима — чини све да сачува једино што јој је преостало од породице — млађег брата.
„Филм ’Дара из Јасеновца‘ је мој највећи професионални и животни изазов. Све што сам до сада радио, али и од сад, мерим и мерићу тим филмом“, рекао је редитељ Гага Антонијевић у кратком разговору за Спутњик који можете прочитати овде.
Како се пише сценарио о ужасима јасеновачког логора, у којем његови најмлађи затвореници имају тек десетак година, да ли је у причу филма „Дара из Јасеновца“ уткала и личну судбину прогнаника током „Олује“, испричала нам је сценаристкиња Наташа Дракулић.
