С тим у вези, остаје отворено питање да ли ће Европљани преносити Сједињеним Америчким Државама информације добијене током својих летова, као и да ли је руским посматрачима дозвољено да лете изнад америчких објеката у Европи.
У Русији је повлачење САД из Споразума названо једним од корака усмерених на подривање савременог система контроле наоружања.
Вашингтон је као разлог за повлачење из Споразума навео „вишеструка кршења од стране Русије“.
Вашингтону се не свиђа што Русија одбија да користи небо у коридору од 10 километара дуж границе са Абхазијом и Јужном Осетијом. На то је руска страна подсећала да их је признала као независне државе и да испуњава захтеве Споразума према којем се осматрачки летови обављају најмање 10 километара од границе државе која није чланица Споразума.
Американци такође нису били задовољни чињеницом да је Москва ограничила домет летова изнад Калињинградске области на 500 километара. При томе је руска страна истицала да је такав режим апсолутно идентичан режиму који су Сједињене Америчке Државе увеле за Аљаску. Министар спољних послова Сергеј Лавров раније је приметио да би чак и уз таква ограничења западни партнери могли да покрију 90 одсто територије Калињинградске области.
При томе, Споразум не престаје да важи. Између осталог, од јула је Русија спроводила посматрачке мисије изнад територија Данске, Француске, Чешке, Мађарске, Финске, Немачке, а Немачка је такође дозволила прелет изнад највеће америчке базе у Европи „Рамштајн“.
Са своје стране, Француска, Немачка и Румунија су извршиле заједнички лет изнад територије Русије.
Споразум о отвореном небу потписан је 1992. године и постао је једна од мера за изградњу поверења у Европи након Хладног рата. Он је на снази од 2002. године и омогућава државама-чланицама да отворено прикупљају информације о војним снагама и активностима. Потписнице споразума су 34 државе.
Крајем маја амерички председник Доналд Трамп објавио је да се Сједињене Америчке Државе повлаче из Споразума о отвореном небу.
Прочитајте још:
