Драги мој Мујо
„Драги мој Мујо, тако су те сви звали за живота сем мене... Ја сам волео твоје право име — Мустафа. Припадало је правом Човеку, правом глумцу, педагогу, уметнику. Хвала Ти за сваки наш снимљени кадар, за дивне савете и несебичну помоћ, хвала за кавенисање у Сарајеву, Загребу, Винковцима, Отокама. Отишао си тачно на време, да не гледаш више ово што нам се ваља иза брда... Твој Алија.“
Овако се од свог пријатеља и колеге опрашта глумац Слободан „Алија“ Ћустић, који је уз Надаревића заиграо између осталог у филмовима „Кудуз“ и „Већ виђено“.
Таленат Мустафе Надаревића није познавао границе. О томе сведоче филмови, серије и позоришне представе у којима је глумио и које је режирао. Истакао се и у драми и у комедији, био је Помет у „Дунду Мароју“, глумио је и Сирана и Фигара.
Остварио се у најзначајнијим југословенским филмовима међу којима се налазе „Отац на службеном путу“ Емира Кустурице из 1985. године, затим „Већ виђено“ Горана Марковића из 1987. године, „Глембајеви“ Антуна Врдољака из 1988. године, потом „Кудуз“, „Глуви барут“, „Празник у Сарајеву“, „Пушка за успављивање“, „Ничија земља“, „Гори ватра“, „Нафака“ и многи други. Публика у целој бившој Југославији памти га и по улози Изета Фазлиновића у серији „Луд, збуњен нормалан“, која је снимана од 2007. до 2016. године.
С тако талентованим глумцем могло се гађати високо
Чувени глумац Бранислав Лечић, који је уз Надаревића играо у филму Бате Ченгића „Глуви барут“, каже да је дружење са Надаревићем током снимања филма на Игману било незаборавно искуство.
„Чули смо се у току грађанског рата који се дешавао на простору бивше Југославије. Исто тако, неколико епизода серије ’Луд, збуњен, нормалан‘, тако сам имао прилике да га после дужег времена видим, што ме је веома радовало“, каже за Спутњик Бранислав Лечић.
Са Мустафом се, како каже, разумео и глумачки и људски, а све што се дешавало у нашој земљи, ускратило им је могућност интензивнијег пријатељства и уметничког рада. Сматра да се с њим као талентованим глумцем могло гађати високо.
„Био је духовит. Имали смо прилике да се шалимо и смејемо. Имао је животну еротичност која је била узбудљива и до задњег момента је радио — није стајао. Највише се везао за успешну серију ’Луд, збуњен, нормалан‘, која га је спојила са публиком бивше Југославије“, открива Лечић.
Као редитељ Мустафа Надаревић поставио је више представа као што су „Лет изнад кукавичјег гнезда“, „Балкански шпијун“ Душана Ковачевића и „Хасанагиница“.
За свој глумачки рад одликован је највишим признањима — Златном ареном за најбољу мушку улогу, Златном ареном за најбољу споредну мушку улогу и Гран при наградом у Нишу.
Последњи трептаји једног времена
Осврћући се на незаборавна искуства и рад са многим талентованим уметницима, Лечић примећује да се одласком великих уметника, међу којима је и Мустафа, гаси једно време.
„Без обзира на то колико желимо да га зауставимо, време које носе велики људи пролази. На нама остаје да размислимо шта желимо од тог времена да задржимо“, закључује Лечић.
