И Макрон и Шваб критикују капитализам и заговарају праведнију расподелу капитала, али је, по оцени Павића, проблем што су они део елите која је довела до овакве ситуације — траже механизам да зауставе оно што су до сада радили и зато намећу нови наратив. До јуче су били упропаститељи, а сад треба да буду спасиоци.
Француски председник, износећи своју геополитичку визију у ових дана објављеном интервјуу под насловом „Макронова доктрина“, упозорава да је свет на преломној тачки и да је неопходна радикална ревизија глобалног економског и социјалног система и нови модели како би се превазишла тренутна криза изазвана пандемијом ковида.
Глобалисти и Макронова доктрина
Терминологија неодољиво подсећа на ону из Давоса, који је као тему за следећи форум најавио „велико ресетовање“, а концепт је обелодањен на виртуелном састанку у јуну, чији је домаћин био Светски економски форум. Из кризе изазване ковидом може нићи бољи свет ако будемо радили брзо и заједно, поручио је Шваб. Павић оцењује да је понуђена агенда дистопијска визија иза које стоје људи који већ годинама вештачки пумпају берзе, капитализују профит, а социјализују губитке.
Макронов парадокс је да је био шампион либерализма и глобализма, а касније је еволуирао суочен са реалношћу и сад каже да је систем у кризи, да је капитализам постао неконтролисан и упозорава да сиромашни и средњи слој постају све сиромашнији а богати све богатији, примећује др Слободан Зечевић са Института за европске студије.
Он подсећа да поред позива на трансформацију капитализма, француски председник у поменутом интервјуу критикује Савет безбедности УН, али се и залаже за јачу Европу на линији Шарла де Гола и покушаја да се ЕУ дâ нека врста суверенитета и еманципације од Америке, нарочито у области одбране.
Макрон има исти проблем као Де Гол
„Кад говори о безбедносној самосталности Европе, он полази од идеје да Француска као најразвијенија у војној индустрији треба да има подршку других у ЕУ у развијању аутономне европске одбране, која би почивала пре свега на француском нуклеарном одвраћању, као и на производњи наоружања за заједничку војну индустрију. Али Макрон има исти проблем као Де Гол, а то је да Немци не прихватају да уђу у ту француску причу. Немци се и даље тврдоглаво држе савезништва са САД, остају верни НАТО-у и сматрају да је безбедносна самосталност илузија, да без учешћа САД нема адекватне одбране западне Европе“, објашњава Зечевић, подсећајући да је на предлоге француског председника жучно реаговала немачка министарка одбране Анегрет Крамп Каренбаум, с поруком да су ЕУ потребни САД и НАТО.
Макрон, наставља наш саговорник, такође мисли да би Европа требало да буде технолошки самостална, да има своју 5Г мрежу, као и своју фармацеутску индустрију, будући да је ковид криза показала колико је то важно. Међутим, сви ти предлози су тешко изводљиви.
Притом, неки су конкретни, али има и оних где он само констатује проблем, али не нуди решење, коментарише Зечевић.
Хоће ли Џо Бајден, ако се потврди његова победа на изборима, имати више слуха за Макронове визије? Бајденов тим ће, уверен је Павић, бити више за обнављање трансатлантске сарадње и на жалост Француске сигурно ће ојачати подршка НАТО-у.
„Да остане Трамп, то би ишло више на руку Макрона, док Бајденов избор више одговара Немцима него Французима“, каже Александар Павић.
Будућност Макронове доктрине
На питање каква је будућност Макронове доктрине, с обзиром да његови ранији предлози и критике попут упозорења да је НАТО у клиничкој смрти, а да је ЕУ потребна темељна реформа, нису наишли на већу подршку у ЕУ, Павић напомиње да Макрон не може ништа да прогура сам јер Француска нема ту моћ, али можда може нешто у конвергенцији са Светским економским форумом. Зечевић истиче да светски глобализам свакако неће дозволити да пропадне његова визија.
„Што се тиче Макронове борбе за Европу, мислим да је он у праву, зато што Европа која је потпуно зависна од САД или економски зависна од Кине, не може да се афирмише зато што су европске земље уочиле да не могу да се такмиче са САД, Кином, Русијом и зато морају да се удруже“, сматра Зечевић.
А што се тиче идеологија, каже саговорник Спутњика, тек ћемо видети да ли ће идеологија ајфона победити идеологију Христа или Мухамеда.
