У два одвојена истраживања екстремних муња, истраживачи су били запањени силином коју оне ослобађају много чешће него што се раније мислило.
Такозвани „суперболтови“ први пут су откривени седамдесетих година, мада се тада претпостављало да имају само 100 пута јачу осветљеност од типичног удара грома.
Сада су, међутим, користећи сателитска посматрања, истраживачи из америчке Националне лабораторије „Лос Аламос“ открили много више, пише РТ.
„Разумевање ових екстремних догађаја је важно јер нам говори шта све муња може“, каже научник Мајкл Питерсон.
Један мегаблесак се 2018. протегао на небу дужином од око 700 километара. Дуготрајни удар грома такође је трајао скоро 17 секунди.
After evaluating years of data, scientists confirmed that ultrabright lightning bolts known as "superbolts" can produce at least 100 gigawatts of power. (For perspective, in 2018, all solar panels and wind turbines in the U.S. produced 163 gigawatts.)https://t.co/fXWPJk0gAs
— Los Alamos Lab (@LosAlamosNatLab) November 23, 2020
Откривена жаришта "супермуња"
Питерсон и његова колегиница Ерин Лај анализирали су податке Насине геостационарне мапе громова, која бележи муње орбиталним метеоролошким сателитима сваке две милисекунде, тражећи муње које засијају сто пута јаче од просека.
Открили су отприлике два милиона таквих атмосферских догађаја који одговарају критеријумима. Тачније, таква је била једна од 300 муња током две године.
Многи од ових „суперболтова“ су пукли јачином од најмање 100 гигавата снаге. Поређења ради, 2018. године сви амерички соларни панели и ветротурбине произвели су 163 гигавата снаге.
Аутори, међутим, упозоравају да су можда пропустили светлије, али краће муње, јер су бројали само блескове који су трајали две милисекунде или дуже.
„Коришћењем укупне енергије за приказивање најсјајнијих случајева громова пропустиће се краткотрајни, али изузетно снажни оптички импулси“, пишу они.
Када су потом рашчланили податке за муње 1.000 пута светлије од просека, пронашли су неколико жаришта „суперболт“ активности, укључујући централни део САД, као и басен Рио де ла плата, који се протеже на деловима Уругваја, Парагваја, Аргентине и Бразила .
Како искористити снагу муње
У међувремену, друго истраживање које је анализирало 12 година података преузетих са сателита за брзо преношење привремених догађаја (ФОРТЕ) бројило је суперблескове снаге од 100 гигавата или више.
„Један удар грома чак је премашио 3 теравата снаге – што је хиљаде пута јаче од обичне муње откривене из свемира“, рекао је Питерсон, који је водио обе студије.
Разумевање ових неизмерно моћних догађаја је пресудно за побољшање нашег разумевања атмосфере планете. Такође постоји неколико пројеката који истражују могућност искоришћавања снаге муње за практичну употребу, али коришћење „суперболтова“ са тренутном технологијом и даље је далека могућност.
У почетку се мислило да је један гром у близини Јужне Африке 1979. године био нуклеарна бомба која је детонирала. Још један који је погодио Њуфаундленд 1978. године оставио је оштећења на целој једној миљи, укључујући расцепано дрвеће, искривљене телевизијске антене, уништене електричне трансформаторе, па чак и кратере.
Прочитајте и:
