Ипак, како наводи, чини се да постоји светлост на крају тмурног тунела ковида 19, јер изгледа да је вакцина Универзитета Оксфорд успешна. Почетни резултати истраживања сугеришу заштиту од 70 одсто, али стручњаци сматрају да би одређеним дозирањем проценат заштите могао да се попне на 90 одсто. Вакцина настала у сарадњи са компанијом „Астра зенека“ током испитивања није узроковала тежа стања, нити је било хоспитализације оних који су учествовали у истраживању. Још једна добра страна је то што се може чувати у обичном фрижидеру, што искључује високе трошкове складиштења.
То није случај са друге две вакцине које је свет похвалио – „Бајонтек/Фајзеровом“, са ефикасношћу од 95 одсто, и „Модернином“ са 94,5 одсто.
Обе вакцине треба да се чувају на температурама око минус 70 степени и захтевају велике расхладне јединице да се не би поквариле током транспорта и складиштења.
То је један од разлога зашто ће оксфордска вакцина коштати између 3 и 4 долара, у поређењу са 20 долара за „Фајзерову“ и 25 долара за „Модернину“ вакцину.
Упркос разликама у ценама, све су то добре вести, истиче аутор текста.
Према извештајима, „Астра зенека“ је спремна да направи две милијарде доза вакцина до следећег лета, а остале компаније имају уговоре о испоруци стотина милиона доза.
То је глобални напор. „Астра зенека“ је шведска компанија, „Бајонтек“ је основао брачни пар Турака у Немачкој, док су „Фајзер“ и „Модерна“ америчке.
Реакција на добре вести била је универзално позитивна у медијима. Изјаву тима са Универзитета Окфорд поздравили су Би-Би-Си, Њујорк тајмс, Си-Ен-Ен, Гардијан, Најн њуз у Аустралији и Скај њуз.
Упркос различитим локацијама и публици, сви ови извештаји имали су једну заједничку ствар - намерно су игнорисали „Спутњик V“, вакцину коју је развила Русија и која је прва представљена. То је чињеница, наглашава Свејни.
Вест о њеном постојању је објављена 11. августа, а 4. септембра су објављени резултати студије прве фазе у најстаријем медицинском часопису на свету „Лансет“. Трећа фаза испитивања вакцине је у току у Русији, Белорусији, Уједињеним Арапским Емиратима и Венецуели, а придружиће им се и Индија и Бразил.
„Спутњик V“ има ефикасност од 92 одсто, показују досадашња истраживања, а представница Светске здравствене организације у Русији Мелита Вујнович је то прокоментарисала речима – „оптимисти смо“.
Вакцина је такође послата у седиште СЗО у Женеви на потврду, а њен произвођач, московски Истраживачки институт за епидемиологију и микробиологију „Гамалеја“, потврдио је да ће трошкови бити нижи од трошкова „Бионтек/Фајзера“ и „Модерне“.
Руски институт јавно се понудио да помогне у повећању ефикасности оксфордске вакцине. Али, вероватно тога нисте свесни, јер је све то изостало у извештајима мејнстрим медијима.
У медијима су се појављивале сугестије о наводним доказима да су руски истраживачи фалсификовали резултате вакцине „Спутњик V“, што је вероватно проистекло из чињенице да је руски Фонд за директна улагања (РДИФ) финансирао пројекат.
Генерални директор Кирил Дмитријев био је свестан да ће се државне везе сматрати проблематичним и рекао је: „Схватили смо да ће бити много скептицизма и отпора према руској вакцини из конкурентских разлога; стога је донета одлука да се назове руским препознатљивим међународним именом“.
Уместо тога, душебрижници би требало да се осврну на Институт „Гамалеја“, који је раније био укључен у клиничка испитивања вакцина против еболе и блискоисточног респираторног синдрома. Али ништа од тога није сматрано релевантним, наводи Свејни.
Поједини новинари и медијске корпорације зажмуре, могуће подсвесно, када треба погледати у неке делова света. Тај арогантан став значи да су руске тврдње унапред осуђене као сумњиве, док се према другим вакцинама не понашају тако.
Необјашњиво је то што је Вејн Коф из Пројекта за људске вакцине изјавио да „Спутњик V“ није прошла „тест мириса“. У међувремену, истраживач вакцина из Њујорка Џон Мур назвао је најаву руске вакцине „Путинологијом“ и додао: „Зашто Русија то ради? То је међународна трка вакцина. Желе да их виде како иду у корак са конкурентима у другим земљама“.
Европска унија је такође показала своје право лице упозоривши Мађарску да подрива поверење јавности увозећи „Спутњик V“ како би је тестирала. ЕУ је додала да ће масовна вакцинација постати отежана ако грађани почну преиспитују вакцине које им нису одобрене. И Франс 24 је објавио оцену да „Москва жури како би држала корак са западним фармацеутским компанијама“.
Свејни сматра да све ово потиче од стереотипа и, у неким случајевима, нелогичног презира према Русији што је остало још из хладноратовског периода.
Ово је глобална пандемија. Свака земља се суочава са истим сценаријем и потребна нам је сва помоћ науке коју можемо добити. Ништа не треба одбацити због ксенофобне параноје, истиче Свејни.
Начин на који мејнстрим медији покушавају да игноришу постојање „Спутњик V“ доказује да такозвани стручњаци не могу себи да дозволе да дају било какву заслугу Русији, јер се не уклапа у наратив који желе да пренесу.
Шта ако је то најмоћнија вакцина? Шта ако је то најбоља опција? Збуњујуће је то што толико људи води медијске ратове у моменту када је толико људских живота у питању, закључује Свејни у тексту објављеном на РТ.
