После осмогодишње мисије у Чилеу, у коју га је послао митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Душан Михајловић постао је свештеник Руске православне цркве. На молитви у Сантјагу окупљао је Србе, Чилеанце и Русе, а они су га пре два месеца одвели у Јекатеринбург. Ту је почела његова нова мисија — изградња прве цркве посвећене нашем највећем светитељу Светом Сави.
Мисија Србина у Русији — Црква Светог Саве
Отац Душан сада служи у малој дрвеној цркви посвећеној Савином оцу, Светом Симеону Мироточивом, изграђеној 2009. године. То је једина црква у Русији посвећена овом српском светитељу.
Парохију је шест година раније основао један руски свештеник, по наговору директорке некадашње Словенске школе, која је јако волела Србе. У цркву повремено долази свега педесетак наших људи, али су Руси готово увек на молитви, што оца Душана посебно радује.
„У руској сам јурисдикцији, а са друге стране, имам могућност да ’србујем‘, да мирно део службе служим на српском. Договор је да када је у календару неки српски светитељ, ја служим тај дан, причам о њима, о њиховом животу. За народ је то откриће, јер иду у српску цркву, а не знају ништа о српским светима, не знају ни свештеници, врло је интересантно. Много ми је драго што им се толико свиђа служба, посебно воле да чују наше певање“, прича нам отац Душан.
Нису се одрекли Светог Саве
Идеја о изградњи цркве Светог Саве стара је колико и капела Светог Симеона у којој служи, али никако да се реализује, јер је потребно доста новца. Међутим, иако је било понуда да се изгради црква која неће бити њему посвећена, верници и свештенство су ту понуду одбили.
„Појавио се 2012. године један Грк који је понудио да сам изгради цркву, али је тражио да јој се промени име, да буде посвећена грчком светитељу. Они на то нису пристали, црква до данас није изграђена зато што нису хтели да се одрекну Светог Саве, то ми је јако симпатично“, каже отац Душан.
Помоћ Србије драгоцена
Он додаје да је у помало незавидној ситуацији, јер је по хијерархији најмлађи од три свештеника парохије, притом, због вируса корона у Русију је ушао без визе, па је са постојећим документима једва преузео и ову дужност, али то га не спречава да ради на прикупљању прилога за изградњу цркве Светог Саве.
„Моје деловање је за сада више на нивоу промоције, познанстава и окупљања. Ишао сам недавно код неког богатог човека овде у Јекатеринбургу, он је потенцијални спонзор. Тражим и друге, па се надам да ћу у неком моменту моћи да преузмем цео овај посао. Важно је да је Канцеларија за верска питања Републике Србије изузетно заинтересована. Они су пре две године већ дали 15 хиљада евра, а спремни су и да у буџет за следећу годину унесу извесну суму.“
Копија цркве из Студенице
Отац Душан додаје да ће бити тешко да окупи Русе који желе да уложе новац у српску цркву, али да му је први утисак добар. Како сада ствари стоје, црква би требало да изгледа као копија оне у манастиру Студеница, али детаљи око унутрашњег уређења још нису познати.
„Јако ми је драго што су се потрудили да је ураде у традиционалном стилу, биће ту могућности да се понешто и доради, посебно у унутрашњости. Црква ће имати два нивоа, то је сад популарно у Русији. Доњи ниво је обично крстионица, а ту су и неке просторије, најчешће учионице, а у горњем делу се одржавају службе.“
За хиљаду душа
Када је реч о димензијама, отац Душан додаје да ће црква Светог Саве моћи да прими минимално седамсто верника, а када се до краја испуни, чак хиљаду душа.
Додаје да и у новој мисији у Русији има свесрдну помоћ супруге. Она је иначе Јерменка из Азербејџана, из Бакуа, али има руско држављанство.
„Непроцењиви је помоћник, она пева на свакој служби, помаже у организацији свих догађаја, концерата, приредби везаних за црквене празнике, ту је незамењива. Певала је и у фолклорном ансамблу, зна и наше народне песме, рецимо Ђурђевдан. Чак је израђивала и ношње, црногорску и шумадијску, она је помоћник без кога ништа не бих могао да урадим“, каже отац Душан.
Теолог и диригент
Нови свешетник парохије Светог Симеона Мироточивог у Јекатеринбургу иначе је диригент, завршио је Руску академију музике „Гњесиних“ у Москви, био је уметнички руководилац „Руског камерног оркестра“, а затим и шеф-диригент Словенског симфонијског оркестра из Москве.
Пре него што се потпуно посветио вери и завршио теологију, такође у Русији, у Самари, био је директор Опере Српског народног позоришта у Новом Саду. Говори руски и енглески језик, а служи се и шпанским. Он и супруга Елина, иначе професор руског и староруског језика, имају троје деце.
