Војни експерт Василиј Дандикин се осврнуо на напоре које Русија улаже када је реч о Тихоокеанској флоти.
„Русија посвећује велику пажњу јачању Тихоокеанске флоте последњих година, што вероватно изазива „војно-морски немир“ код америчке команде у Тихоокеанском региону. Зато су одлучили да дођу и провере о чему се ради. То се, нажалост, догађало и раније, имамо примере таквог дрског понашања у Црном мору још за време Совјетског Савеза“.
Он је истакао да сада Русија мора да делује крајње одлучно, „јер изгледа да Американци другачије не разумеју“. Додао је да су управо тако урадили у овом случају - руски брод се приближио, објаснио ситуацију, и Американци су се повукли.
Дандикин сматра да такви случајеви нису искључени у будућности.
„Моје мишљење је да ће се у извесној мери, вероватно, провокације наставити, али ипак се надам да неће доћи до употребе силе. Тихоокеански регион постаје напет, попут Балтика, Црног мора, где се очигледно појачала активност НАТО-а, Велике Британије и Америке. Али наша флота има снаге да се избори са свим тим“, уверен је Василиј Дандикин.
С друге стране војни експерт Алексеј Леонков објашњава зашто САД не признају да је залив Петра Великог део руске територије. Он подсећа да Сједињене Државе уопште не признају границе и зоне предвиђене Конвенцијом о поморском праву, јер нису потписале нити ратификовале ову конвенцију коју је усвојило 168 земаља, међу којима је и Велика Британија.
„У овој конвенцији су јасно наведене морске границе: то је 12 миља од обале, али постоји и тачка која говори о такозваним историјским заливима који по својој ширини прелазе 24 наутичке миље. Дакле, залив Петра Великог припада управо таквим заливима и тамо се границе одређују од крајњих тачака самог залива“.
Он скреће пажњу да је 1987. године Русија мало променила ове границе и у складу с тим поднела захтев Уједињеним нацијама. УН су овај захтев прихватиле и признале, али САД нису. „Стога они верују да имају право да плове где год желе, сматрајући наш залив слободном навигационом зоном“.
Леонков појашњава да су Американцима потребне овакве провокације да би остварили два циља.
„Први је да демонстрирају својим савезницима шта је то тактика обуздавања Русије силом. О томе говоре сами Американци и генерални секретар НАТО-а Столтенберг. За други циљ можемо рећи, да се иза ове провокације крије жеља да се опипа колико добро функционише наша одбрана“.
„Џон Мекејн“ је разарач класе „Арли Берк“, способан да носи крстареће ракете „Томахавк“ и противракетно оружје. Експерт додаје да је ова провокација исте врсте као и она са летом бомбардера Б-52.
„Информације о раду наше одбране које су добијене путем провокација представљају основу стратегија и тактика које Пентагон развија. Затим их САД и њихови НАТО партнери увежбавају на својим вежбама“, закључио је Леонков.
Раније је саопштено да је амерички разарач „Џон Мекејн“ ушао у територијалне воде Русије, прешавши два километра преко граничне линије. Руски брод „Адмирал Виноградов“, који је директно пратио амерички разарач, упозорио је страни брод на недопустивост таквих дејстава и могућност „примене маневра за избацивање уљеза из територијалних вода. Након упозорења амерички разарач је одмах отишао у неутралне воде.
Прочитајте још:
