Према речима политичара, Бугарска је у Споразуму о добросуседству из 2017. године желела да покаже Северној Македонији да је за своје суседе најближи и братски народ, због чега услови изгледају пре као жеље, за разлику од услова у Преспанском споразуму.
„...да нипошто не желимо да их притискамо, већ напротив, очекујемо да ће имати унутрашње уверење да је то исправно и поштено. А не да поступамо као Грци, који су у најситнијим детаљима сликовито саопштили шта треба да пише на свакој плочи у музејима и на сваком споменику. Али су Македонци, очигледно, помислили да је то све слабост бугарске стране. Такође су помислили да Бугарска по питању европских интеграција неће правити никакве проблеме, јер имамо веома дубоко усађено осећање љубави према нашим сународницима, са којима смо били један народ у прошлости“, истакао је он.
Како је рекао, Европска унија почиње да схвата суштину несугласица између Софије и Скопља, јер све земље ЕУ настоје да се отарасе језика мржње.
Ковачев сматра да нема искрене жеље руководства Северне Македоније да искорени језик мржње према Бугарима. Он је на тај начин прокоментарисао ситуацију у којој је руководилац једног од водећих македонских медија назвао министарку иностраних послова Бугарске Јекатерину Захаријеву погрдним именом. Новинар је следећег дана уклоњен са дужности.
Прошле недеље је у македонским медијима објављен видео-снимак још једног инцидента ─ овај пут је у питању било спаљивање бугарске заставе.
„Наравно, руководство земље је саопштило да то не подржава, али то није њихово дубоко унутрашње уверење. Не видим да су они изнутра уверени да је тако нешто погрешно. Да ми нисмо Татари, ни фашисти и да заиста имамо заједничку историју, односно заједничку бугарску историју, а не неку другу“, рекао је Ковачев.
Подсетимо, раније је Софија блокирала почетак преговора о приступању Северне Македоније Европској унији. Као што су више пута изјавили заменица премијера Бугарске Јекатерина Захаријева и Красимир Каракачанов, комшије не испуњавају Споразум о добросуседству, који обавезује стране да створе заједничку историјску комисију за решавање контроверзних историјских питања, а не оквирни став Бугарске из 2019. године.
Софија је захтевала да Скопље напусти говор мржње према Бугарима, од формулације „македонски“ у корист „службеног језика Републике Северне Македоније“ и идеје о македонској мањини у Бугарској.
Прочитајте још:
