„Упркос вирусу, морамо да вратимо сигурнo и несметанo функционисање светских индустријских и ланаца снабдевања“, рекао је кинески лидер на виртуелном самиту, заговарајући смањење царина и ограничења и либерализацију трговине пресудним медицинским потрепштинама.
Такође је позвао на стварање механизама који би поједноставили „уредан проток“ људи у свету усред пандемије. То би могли да буду у Кју-Ар кодови који садрже информације о здрављу сваког човека, рекао је Си.
„Кина је предложила механизам за међусобно признавање здравствених сертификата у облику међународно прихваћених Кју-Ар кодова. Надамо се да ће се више земаља придружити овом механизму.“
Кина се против короне борила вештачком интелигенцијом
Вештачка интелигенција, платформа „Big data“ и машинско учење увелико су се користили у Кини у борби против ширења ковида 19.
Кина је користила платформу „Big data“ како би спречила ширење епидемије. Такође је применила решења заснована на вештачкој интелигенцији како би се осигурала достава робе дроновима.
Према публикацији у научном медицинском часопису „Лансет“, вештачка интелигенција се користи за анализу ЦТ скенирања и откривања првих знакова оштећења плућног ткива. Будући да је за анализу ЦТ скенирања потребна само секунда, употреба технологије значајно је смањила оптерећење за клиничаре.
Системи вештачке интелигенције коришћени су у развоју такозваних здравствених Кју-Ар кодова, мобилних апликација које анализирају широк спектар података о људима и пружају прогнозу ризика од заразе. Чак и сада, када је већина рестриктивних мера у Кини укинута, Кју-Ар кодови се и даље користе за контролу ширења болести.
Такође, роботи су преузели посебно ризичан посао: збрињавање пацијената са вирусом. У болницама су зараженима мерили температуру и доносили им храну. Дронови су такође испоручивали робу и храну онима који су били изоловани код куће.
Пекинг се нада да ће технологија покренути национални економски развој и створити конкурентну предност Кини. Земља је усвојила стратешки владин програм за развој вештачке интелигенције до 2030.
Унутрашња путовања по Кини у великој мери зависе од Кју-Ар кодова одговарајућих „здравствених апликација“. Иако предлажу своја решења, још увек није успостављен ниједан светски модел.
Идеја да цео свет пређе на Кју-Ар кодове
Светски економски форум покушао је да уведе „глобални“ систем заснован на Кју-Ар кодовима, наводно дизајниран за повратак путовањаима. Група је активно промовисала апликацију „Ковид пропусница“, рекламирану као високо сигуран „здравствени пасош“.
Покушаји да се уведу „здравствени пасоши“ или на други начин „надгледају“ људи и њихово кретање у зависности од ковид-статуса наишли су на жестоке критике.
Недавно је бивши министар здравства Уједињеног Краљевства Џереми Хант предложио увођење „пропуснице за слободу“ којом би људи са негативним тестом на на корону могу слободно да се крећу. Предлог је одмах окарактерисан као „пропусница за поробљавање“, док су неки оптуживали Ханта за промоцију „фашизма“.
Регулисање глобалног развоја вештачке интелигенције
Свет би требало да ојача сарадњу како би развио стандарде за регулисање глобалног развоја технологија вештачке интелигенције, рекао је Рен Сјангланг, потпредседник одбора за социјалну изградњу Националног народног конгреса Кине, током овогодишње виртуелне светске интернет конференције Вужену.
Са развојем вештачке интелигенције поставља се и питање регулисања ове нове индустрије.
Обука о вештачкој интелигенцији заснива се на великом скупу података. Понекад су то изузетно осетљиви лични подаци, па их је неопходно заштитити и регулисати њихов промет, рекао је за Спутњик Џу Веј, заменик директора Истраживачког центра за законодавне иницијативе на Кинеском универзитету за политичке науке.
Према стручњаку, кинеско законодавство у овом погледу тренутно је подељено у три дела:
- Пре свега, ово су закони који се односе на заштиту података које користи вештачка интелигенција.
- Други део је проблем алгоритма. Они учествују у препорукама, а постоје закони који такође регулишу ове аспекте. То је закон о електронској трговини.
- Трећи аспект је заштита научног и технолошког потенцијала. Када се појавило питање „Тик-тока“, власти су брзо израдиле мере које су штитиле алгоритме интелигенције као интелектуалну својину и ограничавале њихов извоз и пренос другим странама, подсетио је Џу Веј.
Стручњак је такође приметио да је Кина постигла напредак на пољу етичке регулације вештачке интелигенције. Међутим, за разлику од неких западних земаља, она нема строгу регулацију одређених сектора вештачке интелигенције.
Прочитајте и:
