Кустурица је дао изјаву за Искру, коју преносимо у целости:
За такав живот који је највећим делом био плес, за таква узбуђења која је производио, за фешту коју је живио, није било у историји сличног. То је оно најбоље из карневалског свијета из којег је долазио.
За тај живот дечака који је направио пут од сиротињског дијела Буенос Ајреса, од сиротињске кућице до првака свијета, до првака свих клубова за које је играо, требало је имати не једно, него два срца.
Он је један од ликова којима се завршава 20. вијек. Кад се та алеја великана који су обједињавали не само спорт, него и политички став и борбу против неправде употпуни, тек тада ће бити могуће рећи да је 20. вијек завршен. Он је један од последњих који је разговарао са мојом мајком, ноћ пред њену смрт, и моја везаност за њега превазилази свакако однос режисера и глумца док смо снимали филм. Он је једна у низу икона западног свијета, и да је данас жив Енди Ворхол он би ставио Марадону поред Мерлин Монро, и свих других најизразитијих личности којима је обиловала друга половина прошлог вијека.
Емир Кустурица је снимио документарни филм „Марадона“ о животу славног фудбалера Дијега Арманда Марадоне. Филм је доживео премијеру на Канском филмском фестивалу 2008. године.
Причајући причу о три човека - фудбалском Марадони, антиглобалистичком Арманду и породичном Дијегу - Кустурица је посетио готово сва „места злочина“ можда и највећег фудбалера икада: Аргентину, Барселону, Напуљ, Кастрову Кубу, обишавши и београдски стадион „Маракану“, на којој се догодио легендарни лоб.
