На јавној површини, недалеко од такозваног Ковинског моста, активисти удружења грађана „Покрет тврђава“ открили су брдо отпада из производње челика, који је, тврде, одложен без поштовања основних еколошких стандарда.
„То је отпад из високе пећи, кад се после производње оточи челик под огромном температуром, то је оно што остане, ставља се у камионе и транспортује на ту депонију. Она није адекватна, јер постоје разне хемикалије које се користе у процесу производње. Испод ње није стављена никаква заштита за подземне воде, за земљу, Дунав је практично на сто метара одатле, а само јаловиште је окружено каналима који се у реку уливају. Све што продире у подземне воде, све иде у Дунав“, каже за Спутњик активиста овог покрета Никола Крстић.
Опасна депонија на обали Дунава код Смедерева
Са колегама је протеклих дана обилазио депонију, реч је о брду високом двадесет метара, чији је пречник већи од пола километра, па су израчунали да се ради о милионима тона отпада који, како каже, садржи опасне хемикалије које се користе у процесу производње.
Тамо су затекли људе који са брда ваде челик који се у тој маси задржао. Реч је о сакупљачима секундарних сировина, долазе камионима и тракторима, узимају најтеже камење, разбијају га, како би гвожђе које пронађу продали.
„Кажу да имају озбиљне проблеме са дисањем, било је теже летос, јер када су високе температуре, јача су испарења. Проблем је сигурно озбиљан, али још нисмо урадили лабораторијске анализе, да видимо шта је то тачно. Они мисле да је сумпор, знају да су у опасности, али кажу да свесно преузимају тај ризик“, каже Крстић.
Он за Спутњик објашњава и како је дошло до тога да се овај потенцијално опасан отпад складишти на овакав начин, практично у кориту Дунава. Пре преузимања „Железаре“ од стране кинеског конзорцијума, донет је посебан Закон који фактички третирање ове депоније изузима из Закона о управљању отпадом.
„Експлицитно пише у Члану 11. да се на шљаку из ’Железаре‘ не односи Закон о управљању отпадом. А управо тај Закон дефинише ову врсту индустријског отпада, како се транспортује, складишти и како се прерађује. Они су заправо тим лекс специјалисом изузели ово брдо шљаке од закона, а требало би да постоји посебно постројење које је прерађује. Шљака се може користити у грађевинској индустрији, али тек пошто прође обраду, пошто се из ње извуку опасне хемикалије“, истиче Крстић.
Српска фирма складишти отпад
О, како каже, скандалозном третману отпада разговарао је и са представницима кинеске компаније и дошао до још једног сазнања које додатно компликује причу, отпад не складишти директно она.
„Када су Кинези дошли 2016. године, они су основали нову компанију, они су корисници имовине. Међутим, старо правно лице, ’Железара Смедерево д.о.о.‘ и даље постоји и у процесу је стечаја. Та фирма истовара овај отпад, а она је у власништву државе Србије. Кад смо их питали зашто ово раде, јер они контролишу ’Железару‘, шљака се односи из круга њихове фабрике, рекли су, немамо ми везе с тим, то ради ’Железара Смедерево‘. То није наша шљака, то је њихова реченица, иако је из круга њихове фабрике“, прича нам Крстић.
Он додаје да је транспорт отпада додатни проблем, али да су му представници кинеског холдинга рекли да не могу да утичу чак ни на то да се камиони који одвозе отпад до реке прекрију церадама, да се од опасне црвене прашине заштите становници села кроз која пролазе.
Обавестиће и Румунију
„Обратићемо се одмах Агенцији за заштиту животне средине, од које смо тражили и да анализира црни прах који од јула повремено засипа Смедерево и околину. Тражимо да вештак изађе на терен и однесе узорке у лабораторију. Ако се то не деси, ангажоваћемо приватну“, истиче Крстић.
Он најављује да ће, уколико држава поново не реагује, о проблему прво обавестити институције у Румунији, јер у ту земљу Дунав односи опасне материје.
„Реч је о међународном сливу, Дунав није само наш, а надам се и да земља која је чланица Европске уније мора да реагује“, каже он.
Контактирали смо са компанијом „Железара Смедерево д.о.о.“, у којој нису желели да одговоре на питање Спутњика по ком аранжману преузимају отпад и да ли планирају да се побрину за његов безбедан транспорт кроз насељена места.
У кинеском холдингу ХБИС нисмо добили одговор на питање да ли холдинг има везе се транспортом и неадекватним складиштењем отпада. Они су нас поново упутили на фирму „Железара Смедерево д.о.о“, којој, како кажу, припада шљака прикупљена до 1. 7. 2016. године.
Такође, кажу да троска о којој је реч, никада није спадала у опасан отпад, те да од пре годину дана, након усаглашавања наше законске регулативе са директивама ЕУ, постоји могућност да се региструје као нуспроизвод.
Како Спутњик сазнаје, у Републичкој еколошкој инспекцији, пре доношења Закона који је омогућио управљање „Железаром“ кинеској компанији, обављена су испитивања и урађене студије о месту за одлагање отпада.
Праћено је и стање земљишта и подземних вода, истражено је има ли опасних материја, а рађена су и радиолошка испитивања.
Тада није уочено да отпад у већој мери загађује животну средину. Додају да се тада радило о знатно мањим количинама отпада и да у последње две године стање на терену није праћено.
