Србија је емитовањем нових десетогодишњих обвезница на доларском тржишту хартија од вредности, по стопи од 1.066 одсто, рефинансирала најскупљи дуг и искористила повољне услове ради превременог откупа обвезница из 2011. године.
Према речима министра финансија Синише Малог, Србија је изашла на међународно финансијско тржиште и скупљи дуг заменила много јефтинијим. Каматна стопа за емисију нових обвезница у вредности од 1.2 милијарде долара најмања је каматна стопа коју је Србија икада добила на тржишту капитала, рекао је он.
Колики је јавни дуг Србије
Средствима нове емисије отплаћује се 900 милиона долара обвезница емитованих 2011. године, од укупно 1,6 милијарди долара колико доспева у септембру 2021. године и тиме учешће јавног дуга општег нивоа државе у БДП-у остаје на раније пројектованом нивоу од испод 60 одсто до краја ове године.
„Коначна оцена је да је овим обезбеђен мањи трошак камата. Оно што се води у буџетским расходима као значајна позиција у нашем буџету је трошак отплата, односно сервиса камата на раније задуживање. Овим ће се по доларским обвезницама у односу на раније постигнуту цену, која је заиста била висока и не само да је била висока, већ је постигнута у врло неповољним околностима, обезбедити да нам у наредним годинама трошак по основу ових обвезница буде седмоструко јефтинији“, каже за Спутњик економиста Иван Николић.
Према прелиминарним подацима Управе за jавни дуг на дан 12.11.2020. годинe, јавни дуг је износио 3.149.147.606.283 динара, односно нешто мање од 27 милијарди евра.
„Он је негде на граници неког теоријског лимита одрживог финансирања, чак и у овом тренутку и у овој кризној години. Ми смо тек на тој граници. Готово све земље у окружењу, а да не говорим о оним развијеним, далеко су то пробиле. Чак су неке на нивоу задужености, који се никако не може назвати одрживим. У Србији је и нацртом буџета за наредну годину одређено да дефицит не пређе три одсто БДП-а, што би значило самим тим опет улазак у једну путању постепеног смањивања те релативне задужености мерено јавни дуг према БДП-у“, указује наш саговорник.
Финансирање помоћи привреди и становништву
Николић апострофира да је добро да смо фискално одговорни и да, упркос издашном пакету помоћи државе који је наменила привреди и грађанима од 12,5 одсто БДП-а, како би ублажила негативне ефекте пандемије, и даље остајемо у оквирима одрживе задужености.
Према буџету за наредну годину и средњорочном фискалном оквиру и фискалној стратегији, планирано је да удео јавног дуга буде редукован тако да он 2023. године буде између 55 и 56 одсто, каже наш саговорник.
Поређења ради, крајем прошле године удео јавног дуга Србије био је 52 одсто БДП-а, а према последњим подацима из септембра ове године, износио је 56,7 одсто БДП-а.
Упитан како ће Србија финансирати нове пакете помоћи привреди и становништву, с обзиром на то да се не назире крај корона кризи, Николић каже — нормално:
„Одвијаће се ово рефинансирање дуга и неко ново, али на начин да прираст новог дуга буде спорији од пораста номиналног БДП-а. То ће значити смањивање удела јавног дуга у БДП-у. Јавни дуг ће расти, али спорије од раста БДП-а, такав је план на средњи рок, такав је план за наредну годину.“
Проблем сервиса дуга у Европи
Говорећи о подацима пораста задуживања међу осталим земљама Европе, наш саговорник подвлачи да ће на крају ове године њихов дуг бити знатно већи него што то показују подаци за прва три квартала и то ће у перспективи представљати проблем, али не и за Србију.
„То ће у некој перспективи, претпостављам, представљати озбиљан проблем, пре свега у сегменту овог опоравка економије, јер ће значајна средства издвајати управо за сервис дуга. Постоје најаве у многим земљама да се замрзавају плате у јавном сектору на средњи рок, чак и смањују. То је, рецимо, урадила Велика Британија, они су већ такву меру донели. Ево, Велика Британија крајем прошле године 85,4 одсто БДП-а, а већ средином ове године 96,6 одсто. Значи, свакако ће ове године ниво дуга прећи висину БДП-а, то никада у историји Британије није било“, каже овај економиста.
Прочитајте још:
