Овогодишњи фестивал биће отворен у петак 27. новембра у Комбанк дворани у Београду, премијером иранског филма „Зло не постоји“ Мохамеда Расулофа. Фестивал ће, како су навели организатори, уместо до 4. децембра, како је првобитно планирано, трајати до 16. децембра, како би се термини филмских пројекција ускладили с новим мерама за сузбијање епидемије.
У главном програму фестивала ове године ће, поред иранског остварења, бити приказан још 21 филм, од којих се десет такмичи за фестивалске награде.
Међу њима су, како је у разговору за Спутњик истакао уметнички директор ФАФ-а Срђан Вучинић, четири руска остварења. У трци за фестивалске награде су „ДАУ: Дегенерација“ Иље Хржановског и „Млади китоловац“ Филипа Јурјева, док ће ван конкуренције бити приказан филм „Драги другови“ Андреја Кончаловског и претходни филм Хржановског из пројекта ДАУ — „Наташа“.
Мајсторство Кончаловског које ће ући у историју филма
Након бављења холокаустом у филму „Рај“ и добом ренесансе виђеном кроз живот Микеланђела у филму „Грех“, Кончаловски се филмом „Драги другови“ враћа у Русију, односно у Совјетски Савез, и трагичним догађајима у граду Новочеркаску.
Радња филма заснована је на истинитим догађајима из 1962. године и прати причу о томе како су се мирни протести радника једне фабрике окончали изласком војске на улице и крвавим обрачуном са штрајкачима.
Према речима Срђана Вучинића, Андреј Кончаловски је у филму „Драги другови“ показао мајсторство какво је пре њега показало само неколико великих светских редитеља, попут Акире Куросаве и Џона Форда.
„Овај филм је у визуелном смислу на трагу филма ’Рај‘, с обзиром на црно-белу фотографију и реконструкцију епохе, мада на другачији начин. Мени је посебно фасцинантан био на средини, када су почеле масовне сцене кланице и обрачуна с радницима, у којима, заправо, није учествовала совјетска војска, него тајна полиција. То је страшни обрачун за који тадашњи совјетски вођа Никита Хрушчов, вероватно, није ни знао. Фасцинантно је како је аутор који је ушао у девету деценију живота успео да тако мајсторски испрати толико детаља у једној масовној сцени. Знам да је имао много асистената, али то је мајсторство које ће вероватно ући у историју кинематографије“, оцењује Срђан Вучинић.
Главна јунакиња филма је Људмила, чланица партијског комитета и искрени присталица совјетског режима, која, како наводи Вучинић, доживљава класичну античку драму у тренутку када јој у сукобима нестане кћерка, тинејџерка, која подржава демонстранте.
„То је принцип који имамо у Антигони — борбу принципа државе и принципа породице“, наводи Вучинић, наглашавајући да је Јулија Висоцка, која тумачи лик Људмиле, остварила изванредну улогу.
Нови филм из контроверзног ДАУ пројекта
Руски редитељ Иља Хржановски привукао је пажњу међународне јавности својим уметничким пројектом ДАУ, који је првобитно био замишљен као биографски филм о совјетском научнику, физичару Лаву Ландауу. У међувремену су се за његов пројекат заинтересовали разни руски и европски финансијери, а редитељ је снимио филмски материјал који је подељен у 15 играних филмова.
Сценарио пројекта је заснован на мемоарима супруге Лава Ландауа, Конкордије Дробанцеве, који су објављени 1999. године под насловом „Академик Ландау. Како смо живели“. Редитељ је током рада на пројекту користио и архивске документе, с намером да створи филм који би, по принципу „Рашомона“, осветлио личност научника из разних углова.
Особеност целог пројекта је у томе што је редитељ, настојећи да постигне аутентичност, глумце који су већином натуршчици, снимао у реалном времену, 24 сата дневно, током целог периода у којем су боравили у једном бившем совјетском истраживачком центру, живећи по законима и правилима совјетске епохе.
Филм „Наташа“ премијерно је у Србији приказан на Фестивалу европског филма на Палићу, где му је жири доделио специјалну награду, а на Фестивалу ауторског филма премијерно ће бити приказан и следећи филм из пројекта — „Дегенерација“, за који је селектор такмичарског програма ФАФ-а Стефан Иванчић рекао да је најбољи европски филм који се појавио ове године.
У такмичарском програму ФАФ-а биће приказан и филм „Млади китоловац“ Филипа Јурјева, чија се радња одвија у Чукотској области, на граници са САД, односно с Аљаском.
„То је бајковита прича која има и неку шанамнску димензију и показује квалитете који су нови у европском филму“, навео је Срђан Вучинић.
Смртна казна из перспективе егзекутора
Један од филмова који се издваја у главном програму 26. ФАФ-а је иранско остварење „Зло не постоји“, уз који иде опис „смртна казна из перспективе егзекутора“. Филм је забрањен у Ирану, а редитељ није смео да дође и прими награду на „Берлиналеу“.
„Филм се бави веома тешком темом, траумама људи који су морали да почине егзекуцију, или су одбили да је почине. То је став једног друштва да не постоји зло тамо где се редовно извршавају смртне казне. Филм је близак с европским кодом и оним што је Албер Ками у својим есејима говорио о прогоњеном човеку и против смртне казне, али се бави том темом и из угла једне друге цивилизације, односно азијске, исламске, иранске културе, која има друге каноне у поређењу с нашом. Русалоф је сјајан редитељ, не само у моралном и етичком погледу филмске приче, него и у визуелном и поетском“, навео је Вучинић.
У главном програму ФАФ-а су и филмови Ејбела Фераре „Сибир“, „Нови поредак“ Мишела Франка, „Френч тех“ Бруна Подалидеса, „Сутон“ Шарунаса Бартаса и други.
Уз главни програм, и ове године ће бити приказани филмови у селекцијама „Храбри Балкан“, „Банде а парт“, „Acid“, као и „Cinefondation“ са насловима из канске селекције посвећене студентима.
Ретроспектива је ове године посвећена редитељу и сценаристи Влатку Гилићу, чији је филм „Кичма“ послужио и као инспирација за визуелни идентитет фестивала, а у оквиру специјалних пројекција публика ће моћи да погледа филмове „Расположени за љубав“ Вонга Кар Ваја, „Зацели ме“ Данијеле Штајнфелд, „Концентриши се, баба“ Пјера Жалице и друге.
У сусрет јубилеју Достојевског: Литерарни геније у очима филмских генија
У сусрет великом јубилеју, 200. годишњици рођења Фјодора Достојевског, која се обележава наредне године, у Музеју Кинотеке у Косовској биће приказан циклус филмова снимљених према књижевним делима овог генија.
На програму су филмови: „Идиот“ Акире Куросаве, „Беле ноћи“ Лукина Висконтија, „Нежна жена“ Роберта Бресона, „Злочин и казна“ Акија Каурисмакија, „Настасја“ Анджеја Вајде, „Биће скоро пропаст света“ Александра Саше Петровића и „Непријатељ“ Живојина Павловића.
Онлајн програм фестивала
Домаћин фестивала је Комбанк дворана, а филмови ће бити приказивани и у Дому омладине Београда, Дворани Културног центра Београда, биоскопу „Фонтана“, биоскопу „Влада Дивљан“, Дому културе Студентски град, биоскопу Арт у Коларчевој задужбини.
Поред редовног програма у биоскопским дворанама, публика ће моћи неке од филмова с фестивала да погледа и на онлајн филмској платформи mojoff.net.
Програм фестивала биће објављиван сукцесивно, како би организатори на време реаговали на евентуалне промене и безбедносне мере.
