Позната њујоршка агенција објавила је да је према подацима Удружења међубанкарских финансијских телекомуникација (СВИФТ) 37,82 одсто међународних новчаних трансакција обављено у еврима, а 37,64 одсто у доларима.
То удружење које обухвата 200 држава и 11.000 финансијских институција прецизирало је да је коришћење долара од децембра прошле до октобра ове године смањено за 4,6 одсто. Разлог томе стручњаци виде у три чињенице: економској кризи услед пандемије, америчким председничким изборима и трговинском рату са Кином.
Пад долара са трона и нова реалност
Може ли ова последица тренутних околности битно да утиче на нову реалност, како се све чешће назива живот после пандемије ковида 19?
Одговарајући на то питање Спутњика, наш саговорник, који иначе сматра да је дедоларизација неизбежан процес, али на дуги рок, не краћи од деценије, указује да је евро први пут превазишао долар у том сегменту пословања. У међусобним плаћањима пад удела долара је неспоран. Поготово, каже Ђукић, када се има у виду, да је априла 2015. долар у том сегменту међународних новчаних трансакције имао доминантан удео од 45,3 процента.
Само тај податак, међутим, није довољан да се тачно сагледа позиција долара, сматра он.
Зашто долар још остаје доминантан
Кључно је, како истиче, да се посматра финансијски ситем у целини што подразумева и тржиште банкарских кредита, тржиште обвезница, али и структура светских девизних резерви на основу онога што централне банке раде на дуги рок.
„Долар остаје и даље доминантан када је реч о кредитним тржиштима. Половина свега што се дешава са прекограничним зајмовима, номиновано је у доларима. Када говоримо о тржишту дужничких хартија од вредности, нови подаци показују да је око половине у доларима. То су званични подаци Банке за међународна поравнања“, прецизирао је професор банкарства на Економском факултету у Београду.
Он напомиње као подједнако битно и то да је 61 одсто званичних девизних резерви у свету у америчким доларима. Та три додатна фактора су разлог што долар и даље треба посматрати као водећу светску валуту, сматра он.
И Јелен је фактор
Саговорник Спутњика указује и на вест да би у новој америчкој администрацији бивша шефица Управе америчких федералних резерви (Фед), централне банке САД, Џенет Јелен, требало да заузме место секретара трезора, односно министра финансија.
То, по оцени Ђукића, говори о две ствари.
Она ће највероватније, с обзиром на то шта је радила као први човек америчког Феда, дати јасан сигнал о томе каква ће бити политика везана за курс долара, што у време Трампове администрације није био случај. Зато су, како каже, тржишта и Волстрит, мирно одреаговала на то именовање.
„Очекујем да ће сарадња између ње и садашњег шефа Феда, на релацији фискални и монетарни део, бити јако ефикасна јер су свесни да је то неопходно ако мисле да се избегну поремећаји. Имам у виду фискални пакет који ће бити усвојен ради подршке компанијама, па и становништву. Тренутно се размишља и о отпису дела студентских кредита који су се нагомилали као неотплаћени“, напоменуо је Ђукић.
ЕЦБ и Фед различито о каматама
Европска централна банка, са друге стране, нема намеру да мења политику каматне стопе и нулта каматна стопа ће сигурно остати и 2021, истиче наш саговорник.
„Нормализација монетарне политике ЕЦБ апсолутно неће наступити у блиској будућности. Граница 1,19-1,20 када је у питању курс евро-долар из 2020. сигурно неће ићи навише. Америчке фискалне и монетарне власти то неће дозволити“, оцена је Ђукића.
За разлику од ЕЦБ, амерички Фед неће ни размишљати да обара каматне стопе, напротив. Они ће, додаје он, пажљиво контролисати такозвану криву приноса на хартије од вредности, јер не желе да то озбиљно угрози америчке јавне финансије.
Са Кином релаксација иза завесе
На питање, како ће изгледати однос нове америчке администрације према трговинском рату Америке и Кине и да ли би то могло да утиче на позицију долара, професор банкарства указује на битну промену у време пандемије.
Опоравак кинеске привреде траје захваљујући оријентацији кинеских власти на то да домаћа потрошња буде генератор раста БДП-а, а не извоз као што је било пре избијања пандемије. Ђукић напомиње да није склон размишљању да ће нова америчка администрација следити Трампа и уаоштравати односе са Кином.
„Мислим да ће доћи до релаксације односа при чему ће се много тога дешавати иза завесе и то јавност сигурно неће знати. Ни америчким компанијама не одговара релација санкције-контрасанкције и оно што се зове спречавање циркулације робе“, каже он, оценивши да утолико та релација Америка-Кина неће утицати на понашање курса долара.
Он закључује да је све, ипак, у рукама америчких монетарних и фискалних власти и да ће судбина долара бити везана за опоравак привреде САД. Поред свега што се дешава као последица пандемије, половина међународне трговине и у оваквим условима какви јесу, фактурисана је у америчкој валути, напомиње саговорник Спутњика.
