У августу је амерички телескоп „Аресибо“, смештен у Порторику, оштећен у тропској олуји: помоћни кабал је поцепао и ударио у плочу рефлектора. Почетком новембра главни кабл, тежак 16 тона, сломио је и оштетио антену. Конструкција је постала толико крхка да ју је било немогуће поправити и одлучено је да се телескоп растави.
Шеф једне од лабораторија у „Аресибу“, професор Абел Мендез, рекао је у интервјуу за „Бизнис инсајдер“ да су губитком радио-телескопа Сједињене Државе изгубиле прилику да примене свој пројекат у потрази за ванземаљским животом. Једини прикладни телескоп за ову намену, према речима стручњака, сада би био сферни телескоп ФАСТ са отвором од 500 метара, отворен у Кини 2016. године.
„Аресибо“ је и даље незаменљив
Међутим, неки научници сматрају да кинески ФАСТ неће моћи у потпуности да замени „Аресибо“ јер је био јединствен због свог положаја и техничке опреме.
„Аресибо“ је прикупљао радио-астрономске податке за научнике широм света. Углавном се користио за посматрање звезданих објеката, али је коришћен и у друге сврхе. Током свог рада, телескоп је помогао да се открије неколико потенцијално опасних астероида за Земљу и пронађе прва планета изван Сунчевог система. Седамдесетих година прошлог века истраживачи су користили „Аресибо“ за емитовање првог међузвезданог радио-сигнала у оквиру пројекта за тражење интелигентног живота изван наше планете. Једно од последњих великих открића били су мистериозни свемирски сигнали откривени 2016. године.
„’Аресибо‘ је имао снажан радио-предајник снаге до 900 кВ, што га је чинило најосетљивијим радио-локатором на свету. Такође је био 7,5 степени ближи екватору, чинећи већи део неба видљивим док се Земља окретала. Имао је шири спектар деловања, како би могао да ради као део међународних мрежа“, рекао је за Спутњик Јуриј Бондаренко, члан Међународне астрономске уније и главни научник Института за примењену астрономију Руске академије наука.
Развија се нови рекордер међу радио-телескопима на свету
Тренутно се такође развија највећи светски радио-телескоп СКА површине веће од једног квадратног километра. Поређења ради, пречник телескопа ФАСТ је 500 метара, а „Аресиба“ 305 метара.
СКА ће се састојати од 2.000 плоча и милион антена високе осетљивости које ће бити постављене на два континента: у Африци и у Аустралији. Процењује се да ће нови телескоп премашити „Аресибо“ у погледу осетљивости и пружити слике 50 пута детаљније од свемирског телескопа „Хабл“. Изградња ће почети крајем 2021. године, пише на сајту пројекта.
Будућност радио-астрономије не лежи у инструменту него мрежи
У међувремену, Бондаренко је изнео мишљење да будућност радио-астрономије не лежи у одређеном инструменту, већ у мрежи радио-телескопа.
„Радио астрономска посматрања изведена као део међународне групе радио-телескопа, обједињених у врло дугачку интерферометријску мрежу – ВЛБИ, имају данас највећу научну вредност. То омогућава значајно повећање резолуције и осетљивост овог комбинованог инструмента“, рекао је агенцији.
„Аресибо“ је редовно учествовао у посматрању ових међународних ВЛБИ мрежа.
Русија има сопствену мрежу овог типа, названу КВАЗАР, која се састоји од шест радио-телескопа пречника 13 до 32 метра. Налазе се у различитим регионима земље и заједно чине глобални радио-телескоп ефективног пречника више од 4.000 км.
Истовремено, други научници верују да модерна астрономија захтева постављање телескопа директно у свемир, ван Земљине атмосфере, на пример на сателите. Сергеј Кетов, професор у Истраживачкој школи за физику високих енергија на Политехничком универзитету у Томску, сматра овај метод снимања сигнала из дубоког свемира „најперспективнијим“.
Прочитајте и:
