Стварање мини Југославије коју је бивши дипломата на Балкану и професор на Универзитету Кембриџ Тимоти Лес „крстио“ као „ЕУ-гославију“, није нова идеја и на неки начин јесте наставак Трампове економске иницијативе, само је сада зачињена и политичким циљевима, додаје наш саговорник.
ЕУ-гославија — нови пробни балон Америке
„Лес није дефинисано каква би то била заједница. Да ли федерација или конфедерација. Ако је конфедерација, то је лабава заједница суверених држава, из које би те исте државе могле лако да изађу када пожеле“, истиче Јовановић.
Другим речима, уколико бисмо добили ту малу балканску ЕУ, унутар ЕУ, која би била унија сједињених државица на Блакану, Косово би из те уније могло да изађе као независна држава када год пожели, а велико је питање да ли би се на овај начин створила и нека бошњачка држава на Балкану.
„Оваква заједница би била у ствари америчка база која би имала за циљ не само да наметне своју политику Балкану, већ и да ЕУ, а посебно Немачкој, стави јасно до знања да је Америка та која влада Европом, иако је прекоокеанска држава“, истиче Јовановић.
Америчка контрола европског тла
По његовим речима, Џо Бајден, нови амерички председник, свестан је да не може да се врати на стару политику према Балкану после потеза које је направио Доналд Трамп.
Због тога се и лансира идеја о ЕУ-гославији, како би се свима ставило до знања да је Америка и даље заинтересована за овај регион.
„Балкан, међутим, није у врху Бајденове политике, али ово је јасно испипавање пулса да би се видело како би ова идеја наишла на прихватање у неком тренутку“, наводи наш саговорник.
У суштини, додаје он, ова идеја је лансирана да би се отворио прелазни организациони период, док се не омогући да балканске државе уђу и у ЕУ и у НАТО.
„То је циљ који није јавно декларисан, али је видљив из целокупне политике коју запад води према нама, а ово је начин да се Америка трајно стационира на европском тлу са својом политиком, чиме би се истиснуо такозвани малигни утицај Русије, али и Кине и Турске, па донекле и Немачке“, закључује Јовановић.
Србија раскомадани лидер
Тимоти Лес, који је ову идеју изнео у ауторском тексту за „Опендемокраси“, објашњава да то не би била баш нова Југославија која је била производ свог времена, али ће, како је навео, чињенице на терену приморати Бајдена да се врати логици недавне прошлости и подржи стварање онога што ће бити инкарнација те прошлости у 21. веку.
Лес је навео да би овај пројекат који би Србији дао лидерску улогу на Балкану, могао да буде довољан да се Београд убеди да призна независност Косова и да се уназаде његови односи са Русијом, Турском и Кином, што је пре свега интерес САД и кључ у Бајденовом приступу.
