Постоје само извештаји у којима се говори о томе да прва руска вакцина није прошла „тест мириса“ или критички осврти на рачун Мађарске, коју је Европска унија упозорила да „подрива поверење јавности увозећи руску вакцину“ како би је тестирала.
Професора Економског факултета Љубодрага Савића не чуди што се, како каже, Русија по ко зна који пут нашла са друге стране завесе, јер је развијени свет доживљава као озбиљног непријатеља, у сваком смислу.
Обрачун Запада против Русије — не може ни вакцина
Он каже да је довољно погледати шта се десило са „Јужним током“, шта се дешава са „Балканским“, са „Северним током 2“, за закључак да је и игнорисање руског лека против короне обрачун са Русијом, у коме очигледно више нема пардона.
„Маске су пале, рукавице скинуте, Русија није добро дошла ни у ком смислу на територији Европске уније. Наравно, то највише гурају Американци, јер када би се само Европљани питали, прича би била мало другачија. Немачка са Русима има традиционалну, добро развијену економску сарадњу и међузависност, али ово није само у интересу Немаца и руске стране. Нажалост, на другој страни имамо глобалну силу, Сједињене Државе које мисле да без њих не може ни да се доручкује“, каже Савић.
Јединствена Европа не постоји
Он додаје да такође треба схватити да монолитна Европа више не постоји, посебно после изласка Велике Британије из Европске уније, која још увек покушава да пронађе себе.
„Нема више оне јединствене, солидарне Европе, то смо могли да видимо на почетку пандемије, када су Чеси принудно спустили кинески авион који је ишао у Италију и ’заробили‘ маске“, подсећа Савић.
Трка до вакцине
Наш саговорник каже да сви који губе, имају и право да се љуте, али и да треба разумети да у овом тренутку, када светом у доброј мери влада један вирус, свако гледа своје двориште.
„У ситуацији са короном и вакцином није више ствар колико ће ко зарадити, већ ко ће пре доћи до вакцине да би опоравио своју националну економију, да оспособи људе да раде и да смањи штету. А ако успут може нешто и да заради, то неће бити на сметњи“, истиче Савић.
Он ипак верује да би игра могла да се преокрене у корист руске медицине, јер свет изгледа још није схватио да ће против короне морати да се вакцинишу буквално сви, а они чије се вакцине спомињу у западним медијима, сами то неће моћи да постигну.
Народ треба да бира вакцину
О игнорисању руске вакцине у западним медијима разговарали смо и са вирусологом Аном Глигић. Она сматра да током набавке вакцина наша земља треба да се води управо утицајем медијске атмосфере грађана, који сигурно размишљају која је вакцина боља.
„Иако је руска вакцина још у августу пријављена, на Западу то игноришу, али то је један порив у политици који постоји јако дуго. Мислим да око тога не треба много бринути, а важно је да рекламирамо вакцинацију. У анкети се отприлике 25 одсто наших грађана изјаснило да хоће да се вакцинише, то је премало. У Америци та бројка иде до 50 одсто. Акција за вакцинацију мора да крене са високог места, од Кризног штаба, ту су стручњаци, они треба да анимирају народ да прими вакцину“, истиче Глигићева.
Она каже да ако баш мора да се обраћа пажња на медијске извештаје, требало би пратити водеће научне часописе.
„Прочитала сам у ’Лансету‘ да 32 научника стоје иза вакцине Спутњик В и ја у њу верујем. А посебно после изјаве руског председника, који никако не би себи дозволио да стане иза нечега у шта не верује, у шта нису своја имена уградили еминентни стручњаци целе Русије.“
Докторка Глигић истиче да Србија управо због лобирања политике и економије треба да набави вакцине више произвођача, обавезно три, па и четири, да би, како каже, народ могао да бира.
