У случају да се примени сила, Кијев ће прекршити међународно хуманитарно право у погледу војних операција на територији густо насељених подручја. Поред тога, украјински војници ће претрпети „озбиљне“ губитке и постоји „ризик од руског мешања“, сматра генерал.
Раније је стални представник Русије при ОЕБС-у Александар Лукашевич рекао да украјинске власти нису испуниле оно што је договорено на састанку „Нормандијске четворке“ у Паризу у децембру 2019. године. Према његовим речима, Кијев није обавио посао да закон о посебном статусу Донбаса учини трајним и да одражава посебности регионалне самоуправе у уставу земље. Механизам за увођење статусног закона према „Штајнмајеровој формули“ такође је суспендован.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014.
Према најновијим подацима Уједињених нација, око 13 хиљада људи постало је жртвама сукоба. Током састананака Минске контакт-групе се расправља о питању нагодбе која је од септембра 2014. године већ усвојила три документа о деескалацији, али се сукоби настављају.
Врховна рада је у јануару 2015. године потписала изјаву у којој се Русија назива „земљом агресором“. Москва негира оптужбе украјинске стране и назива их неприхватљивим. Русија је више пута изјавила да није разлог унутрашњег сукоба у Украјини и да је заинтересована да Кијев превазиђе политичку и економску кризу.
