Од потписивања изјаве премијерке Србије Ане Брнабић и премијера Републике Српске Радована Вишковића о изградњи три хидроцентрале у горњем сливу Дрине, прошло је 10 дана, али се страсти које је то узбуркало на релацији Сарајево—Бањалука не стишавају.
Пројекте на Дрини коче у Сарајеву
Реакције су одмах стигле из Сарајева, одакле су из Изетбеговићеве СДА и Комшићеве Демократске фронте поручили да је реч о грубом непоштовању унутрашњих уставних надлежности БиХ и „наставак пљачке јавних добара БиХ“.
Није дуго требало чекати ни на оглашавање високог представника УН за БиХ Валентина Инцка. Пре недељу дана је обавестио јавност да је потписао правно тумачење по коме уговоре о хидроелектранама на Дрини може да потпише само држава, па за такво нешто треба сагласност БиХ.
Огласио се и правобранилац БиХ Исмет Велић, напомињући да ће ако буде донета конкретна одлука која је на штету БиХ, одмах покренути одговарајући поступак.
Засад су то само потписане изјаве.
Председавајући и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, међутим, нема дилему да је једини разлог што се Сарајево противи споразуму тај што, како је рекао, мрзи Србе и Србију.
Он напомиње да Дрина није гранична линија између Србије и Републике Српске, односно БиХ у свој својој дужини и да управо у горњем току, код Фоче, где би хидроелектране требало да се граде, у целости пролази кроз Републику Српску, између Вишеграда и Бајине Баште и тек у наставку постаје гранична линија.
Мисле да имају право на све
Истичући да он нема ништа против да Турска дође и уложи у БиХ у неки капитални капацитет у Федерацији БиХ везан за енергетику, Додик констатује да Сарајево мисли да има право на све. Доводећи у питање одлуку Инцка који је препоруку донео на основу одлуке Уставног суда у коме седе три странца и два Бошњака, он је истакао да у Уставу јасно пише да све што није изричито од имовине дато БиХ, припада ентитетима.
Изјава о изградњи Хидроенергетског система „Горња Дрина“, коју су потписале власти ентитета РС и Србије, темељи се на одредбама Закона о унутрашњој пловидби РС, којима су све реке у том ентитету, укључујући Дрину, проглашене као „унутрашње воде РС“.
И док из Сарајева напомињу да је тај закон проглашен неуставним јер реке представљају имовину којом може располагати искључиво држава, из Бањалуке поручују да је електропривреда баш по Дејтонском споразуму у надлежности ентитета.
„Сваки пут када се нешто уради што је у интересу српског народа, а ово је то, а ако заиста сматрају да је БиХ једна целина, ваљда је у интересу БиХ да се такав један пројекат заврши. Јача РС ваљда значи и јачу БиХ. Изузев у ситуацији када неко жели да своју снагу и свој успех гради на слабости српског народа у РС“, каже за Спутњик професор др Деђански, познавалац ситуације у БиХ, али и енергетског сектора.
Континуитет Инцка
Он се осврнуо и на институцију високог представника УН, оценивши да прави тензије у БиХ тиме што се увек сврстава на једну страну, због чега је време да та институција буде укинута.
„Оно што је континуитет, јесу изјаве Инцка који се понаша као губернатор БиХ, а не као представник УН. Значи, све што он ради је да даје изјаве против српског народа и сва његова политика се заснива на томе. Мислим да то више никога не чуди ни у Србији, ни РС, а ни у свету“, оцена је Деђанског.
Он сматра да РС и Србија треба да раде на јачању веза, на јачању економије, енергетике и свега осталог, не обазирући се превише на ударце који долазе споља, јер су само јака Србија и РС гарант мира и опстанка српског народа. А то је, додаје наш саговорник, за нас као нацију најважније.
Хоће ли зауставити пројекат
На питање могу ли изјаве које ових дана стижу из Сарајева да значе да ће пројекат изградње три хидроелектране у горњем току Дрине бити закочен, Деђански напомиње да су много пута успевали својим деловањем да зауставе неке ствари.
„Али, на крају крајева, и поред њихових кочница, РС се ипак развија и успевали смо после неког времена да то пребродимо. Та политика дељења у БиХ губи на снази. Бакир Изетбеговић и његов представник хрватског народа Комшић полако постају прошлост. Треба да будемо стрпљиви, не треба да реагујемо пребрзо. Треба само да радимо на јачању. Ако они укоче овог момента, то не значи да ће следеће године пројекат бити укочен“, оптимиста је Деђански.
А од каквог је значаја пројекат изградње три хидроелектране вредности 520 милиона евра, говори то што би њихова укупна инсталисана снага била 180 мегавата, што је еквивалентно снази блока 2 у ХЕ „Ђердап 1“. Чеона електрана, ХЕ „Бук-Бијела“ би са становишта величине акумулације, требало да буде највећа електрана на Дрини узводно од Вишеграда.
Колика је додатна снага пројекта, говори и то што би цео посао на изградњи трајао шест година. У првој фази изградње било би ангажовано 1.500 радника, а на крају и 5.000 људи. Практично би било запослено све оно што је радно способно, кажу у општини Фоча.
Важно је и то што је у питању одржива „зелена енергија“. Пројекат изградње Хидроелектране „Бијели бук“ покренут је још пре 40 година, а експропријација извршена седамдесетих година прошлог века.
У међувремену су се и државе промениле, од завршетка рата у БиХ прошло је 25 година, али неке ствари се, очигледно, и даље врло тешко мењају.
