Ђорђе (Ђурађ) Кастриот, познат у историји као Скендербег, био је једна од најинтересантнијих личности балканске и уопште европске историје друге половине 15. века, храбар борац против османских освајача.
Само презиме Кастриот можда долази од грчке речи „кастро“ која долази од латинске „каструм“, што значи „тврђава, утврђење, каштел“, што може бити у вези са првобитним кастеланством у Канини, али, можда долази и од топонима: два кандидата за то постоје – село Кастриот код Дебра или пак Кастрат код Скадра.
Међутим, албански хроничар Ђон Музака, припадник једне од најмоћнијих арбанашких кућа у средњем веку, пише 1510. године да је Ђурађ Кастриот био „српске природе“.
Неки западни историчари пре два века су спекулисали о зетском братству Браниловића као родовском исходишту Кастриота, а немачки историчар Франц Бабингер о српском кефалији Бранилу као Ђурађевом прадеди говори и пре пола века.
🇦🇱🇽🇰
— Meliza Haradinaj (@MelizaHaradinaj) November 28, 2020
Honoured to be part of the Inauguration Ceremony of the Statue of #GjergjKastrioti #Skenderbeu today in #Prizren. pic.twitter.com/59o9FdrSYJ
Други извори такође говоре о српском пореклу Павловог оца, неки помињу и грчко.
О његовом српском пореклу сведоче и две повеље које је издао један од дародаваца Хиландара Јован Кастриота Скендербег, отац Ђорђа Скендербега.
Јован је имао четворицу синова – Станишу, Репоша, Константина и Ђурађа.
Један од синова, Репош, сахрањен је на Хиландару.
На његовом гроб постављен је натпис „Репош Дука Илирски“.
На Хиландару је и гроб Јоакима Кастриота.
Претпоставља се да је реч о Јовановом оцу који је пред смрт узео монашки постриг, мада је током свог живота мењао вероисповест у зависности од политичких савеза.
У Хиландару се налазе и остаци тзв. Арбанашког пирга, куле која је саграђена новцем Ивана Кастриота, преноси Танјуг.
