То пише у листу непокретности у који су „Вијести“ имале увид. Доскорашњи власник била је контроверзна аустријска Меинл банка, која је крајем прошле године изгубила лиценцу, након што је откривено да је учествовала у малверзацијама у источноевропским државама.
Најновији власници, како пише у катастарској евиденцији Управе за некретнине, пети по реду од када је пре 15 година војна база продата прво руским бизнисменима, укњижили су се крајем маја, а на земљи нема уписаних терета.
„К.Д.П. Промошн енд инвестментс лимитед“ регистрованаје на Кипру, у Никозији у мају 2017. године из замршене мреже офшор фирми које најчешће служе за сакривање правих власника.
Према подацима из регистра који су отворени за јавност, директори фирме су Маринос Стилианидис и Пантелис Кристофидис. Стилианидис је директор 144 сличне фирме на Кипру, а Кристофидис у 98.
Фирма има корпоративног управника „Сервеу лимитед“, то су фирме на коју је стварни оснивач пренио право управљања, а ова тај посао ради за 216 сличних фирми на Кипру и за једну у Панами.
„Вијести“ су раније објавиле да је војна база на Скочиђевојци, продата 2005. за 2,3 милиона евра, у време када је Црна Гора била у државној заједници са Србијом, а на њеном челу био Будванин Светозар Маровић.
Војни комплекс који обухвата 66.242 квадрата земљишта, на коме је било пет мањих објеката укупне површине од 919 квадрата, продало је тадашње Министарство одбране са Фондом за реформу система одбране Државне заједнице Србија и Црна Гора.
Сагласност на продају атрактивне локације дала је Влада Црне Горе, а уговор је закључен 6. маја 2005. године са руском инвестиционом компанијом „Опора“ и фирмом „Спартак“ д.о.о. из Котора. Фонд је расписао тендер за продају војних локација, међу којима је била и Скочиђевојка, а фирма, из које су били руски бизнисмени дала је најповољнију понуду.
Две године касније, 31. августа 2007. године, исту локацију од „Спартака“ за 14,2 милиона евра купује офшор фирма са Кипра „Калдеро трединг лимитед“. Само седам дана касније исту парцелу од кипарске фирме купује „Монтенегро рил естејт инвестмент компани лимитед“ са Британских Девичанских Острва за чак 41,7 милиона евра.
Извршни директор ове фирме био је палестински бизнисмен Мухамед Борхан Рашид, а заступник компаније била је адвокатица Ана Ђукановић, сестра актуелног председника Црне Горе Мила Ђукановића.
Рашид је у Подгорици 2007. основао фирму „Монтенегро компани фор рил естејтс инвестмент енд девелопмент“, у којој му је касније накратко партнер била фирма „Прамари инвест“ чији је власник био Мило Ђукановић.
Рашид остаје дужан Хипо Алпе адриа банци 5,3 милиона евра, због чега та банка плени Скочиђевојку а затим је крајем 2014. продаје Меинл банци за 7,2 милиона евра.
Међународна новинарска мрежа за истраживање организованог криминала и корупције (ОЦЦРП) утврдила је да су годинама банке у источно-европским државама губиле имовину тако што су власници извлачили огромне количине новца користећи посебну шему коју им је омогућила аустријска Меинл банка.
Шестомесечна истрага ОЦЦРП, како су „Вијести“ објавиле крајем прошле године, и њихових партнера из Аустрије је показала да су извучене стотине милиона евра из Литваније, Украјине и Летоније, пробијајући рупе у државном буџету и остављајући стотине поверилаца празних руку.
У истраживању ОЦЦРП-а се не помиње Црна Гора, али је ова банка, као и особе повезане са њом, које се помињу у тексту, имала значајне послове у Црној Гори. Шеме које се наводе у истраживању ОЦЦРП-а, а која се односе на дешавања у Литванији, Украјини и Летонији, постојале су и у Црној Гори.
Познате су макар три сличне шеме у Црној Гори, кроз које је Меинл банка постала власник Скочиђевојке, откупила потраживања Атлас банке у Москви од 15,8 милиона евра и откуп потраживања вредан 12 милиона од бивше Хипо Алпе Адриа банке, која су се односила на дугове који нису могли бити наплаћени од фондова Тренд и Атлас монт.
Дозвола за бетонирање
Комплетан простор Скочиђевојке је одмах након што га је Рашид купио урбанизован. Како би се земљишни комплекс што боље валоризовао, а инвеститор што више зарадио, Општина Будва је пре више од деценију по директиви Владе, односно ресорног министарства израдила плански документ Урбанистички пројекат „Туристичко насеље Скочиђевојка“.
Наиме, инвеститору је буквално дозвољено да бетонира Скочиђевојку, па је на самој пени од мора на подручју ове војне базе уцртано невероватних 160.000 квадрата углавном стамбеног и апартманског простора.
Да су се инвеститору испуњавале и оне немогуће жеље потврђује и то да хотелски комплекси имају 15.000 квадрата, док остатак од 150.000 квадрата чине апартмани, виле за продају, а нешто мање и апарт хотели.
Иако је још раније Рашидова фирма промовисала пројект изградње на Скочиђевојци, то се није обистинило. Напуштена војна база, неизграђени део обале, сада је у рукама нових власника, којима је отворен пут да могу градити, преноси Б 92.
