На само спомињање Норвешке прва асоцијација је благостање, социјални мир, економска стабилност, просперитет, хладна клима… Сем последњег све је врло повезано са добро повученим потезима норвешке владе у протеклих шездесетак година.
Ова земља доживљава економски процват проналаском нафте у свом мору почетком шездесетих година прошлог века (тада по БДП-у рангирана као Грчка или Шпанија). Сам проналазак нафте није од пресудног значаја за данашње стање државе, иако је најзначајнији, а кораци које држава предузима и начин дугорочног капиталистичког размишљања јесте оно што ће је довести до данашњег економског гиганта.
Увидевши да је концентрација економије на само једну њену грану неодрживи концепт и да доноси више штете него користи – поучени искуством својих комшија (Енглеза и Холанђана) који су управо начинили ту грешку – влада доноси одлуку да оснује „Државни пензиони фонд глобал“ (не мешати га са „Државним пензионим фондом Норвешке“ основаним 1967.године) или „Нафтни фонд“ 1990. године.
Према званичним подацима, фонд се бави улагањем акумулираног капитала од нафте и гаса у три сегмента пословања – берзу, обвезнице и некретнине.
По извештају из 2015. године стратегија улагања је следећа: на берзама широм света (у разне компаније и индустрије) се улагало 60 одсто капитала, 35 одсто у обвезнице стабилних земаља и корпорација које имају јако финансијско тржиште и 5 одсто у некретнине широм света (пословне зграде, простори на ексклузивним локацијама и логистичка постројења – фабрике, складишта).
Највећи државни фонд на свету
Иако на свету постоји доста државних фондова са сличном наменом и начином пословања (УАЕ, Кина) овај се издваја јер је највећи на свету. „Нафтни фонд“ је 2017. године премашио хиљаду милијарди долара – 195 хиљада долара по глави становника, преноси портал Банкар.
Фонд има удела у 9.000 различитих компанија у 74 земље света. Поседује 1,5 одсто светског броја акција и вредност му је три Норвешка годишња БДП-а.
Законом је регулисано да нико не може да дира тај новац, односно не може да га троши, само влада има право да располаже годишњим приходом горе поменутог пословања у сврху даљег инвестирања и пословања. Инвестира се у друге земље, по принципу ако Норвешкој крене лоше, негде другде ће ићи на боље.
Најзначајнија и најистицанија политика улагања овог фонда је строга контрола пословне етике фирми и области у које улаже свој новац, што је веома необичан и конзервативан приступ за фонд ове величине и његове огромне приходе.
У непожељне компаније спадају оне које имају везе са корупцијом, производњом оружја, дуванском индустријом, кршењем људских права и права радника, нарушавањем еколошког система… Фонд не сме улагати у фирме пре него што оне изађу са јавном понудом (ИПО).
У последњих неколико година влада (фонд) излази из послова производње руда у корист обновљиве (зелене) енергије и такви потези изазивају полемике због основне улоге фонда, а то је брига о Норвешком народу, њиховој стабилности, уштеђевини и будућим нараштајима.
Овакво пословање фонда и његов утицај доноси бенефит целом свету у разним сферама. На пример, утицај на велике компаније као што су Алфабет (мајка фирма Гугла) и Фејсбук у проблему транспарентности пословања, филтрирања и одбацивања лажних вести на њиховим сервисима и разлике у платама међу половима.
То је права моћ овог фонда и самим тим Норвешке државе – моћ да учествује и обликује светску економију.
Пут ка јакој и доброј држави долази из знања и образовања које је у Норвешкој бесплатно управо због финансирања из овог фонда.
Њихов утицај на светско тржиште и пословање са великом одговорношћу, првенствено за свој народ, али и за свет, наводи на питање да ли је такав систем применљив и у другим срединама?
С обзиром да је модел пословања овог фонда јавно доступан, а да огроман новац од нафте није свима доступан, долазимо до закључка да ово није систем по коме друге земље могу да раде дословно, али могу много научити из њега, пре свега о етици пословања, образовању, скромности, владавини права…
Прочитајте и:
