Као што је познато, већа количина гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери доводи до загревања планете које изазива климатске промене.
Како бисмо избегли најтеже последице биће неопходно да, за почетак, у наредних 10 година сваке године смањујемо емисије гасова са ефектом стаклене баште у сличној мери као што се то догодило ове године. Како бисмо знали како на најбољи начин можемо извести тај задатак, неопходно је да знамо из којих сектора долази највише емисија, а пажња коју одређене области добијају у медијима није увек одговарајућа утицају који имају на климатске промене.
Енергија
Иако је последњих година производњи хране, посебно меса, у медијима посвећено много пажње, убедљиво највећи извор емисија гасова са ефектом стаклене баште је енергетски сектор који је 2016. био одговоран за скоро три четвртине свих емисија, чак 73 одсто.
Једноставно, енергија је неопходна за сваки аспект модерног живота: производњу струје, грејање, транспорт, као и прављење свих производа које користимо, од компјутера и веш-машина до одеће и обуће. Док год наш систем у огромној мери зависи од фосилних горива, чијим сагоревањем се ослобађају гасови са ефектом стаклене баште, енергетски сектор ће остати главни покретач климатских промена.
У оквиру енергетског сектора највише емисија долази од производње струје и грејања, који су одговорни за 30,4 одсто укупних светских емисија, затим следе саобраћај са 15,9 одсто, производња и грађевинарство са 12,4 одсто и остали извори попут попут индустријских процеса и одбеглих емисија који су заједно одговорни за 14,3 одсто укупних емисија гасова са ефектом стаклене баште на светском нивоу.
Транспорт
Једна од области енергетике коју вреди пажљивије погледати је транспорт. У оквиру овог сектора највећа количина емисија долази од друмског саобраћаја, отприлике три четвртине свих емисија из сектора транспорта, што одговара уделу од 11,9 одсто у укупним светским емисијама. Затим следе авио-саобраћај, морски и на послетку железнички саобраћај.
Авио-саобраћај тренутно вероватно изазива највише пажње у медијима иако је одговоран за око 2 одсто укупних светских емисија. Разлог за то је што, посматрано по броју путника, авиони загађују далеко више од аутобуса и аутомобила, а овај вид превоза такође бележи и највећи пораст, тако да се може очекивати да у будућности постане још значајнији извор емисија.
Како можемо смањити емисије из енергетског сектора
Када размишљамо о начинима за смањење ових емисија, сектор производње струје и грејања је најједноставнији за решавање и ту већ сада имамо технологију засновану на обновљивим изворима која је доступна и довољно јефтина тако да у великој мери може заменити фосилна горива. И заиста, сектор производње струје се у овом тренутку најбрже декарбонизује, међутим, како се удео обновљивих извора у укупној производњи електричне енергије буде повећавао то ће рађати нове изазове које треба решавати.
Чињеница да све већу количину струје сада можемо да производимо помоћу обновљивих извора значиће и осталим деловима енергетског сектора, пошто је пут за смањивање емисија у њима електрификација, односно коришћење електричне енергије за све активности, уместо директног сагоревања фосилних горива.
У неким областима, као што је саобраћај, то је релативно једноставно изводљиво и већ сада имамо прилику да видимо да електрична возила постају све популарнија и очекује се да у наредним годинама почну да преузимају примат. Са друге стране, у тешкој индустрији је електрификацију доста теже спровести и ту још треба пронаћи ефикасна решења која ће омогућити употребу струје уместо директног сагоревања фосилних горива.
Пољопривреда и употреба земљишта
Удео пољопривреде у укупним светским емисијама гасова са ефектом стаклене баште износи 11,8 одсто. Отприлике половина тих емисија отпада на сточарство у оквиру кога животиње током варења ослобађају велике количине метана. Метан је вишеструко снажнији гас стаклене баште у односу на угљен-диоксид, али на срећу се и много краће задржава у атмосфери, око 12 година, док угљен-диоксид у атмосфери може да преживи и до 1.000 година.
Истовремено, употреба земљишта је одговорна за 6,5 одсто свих емисија гасова са ефектом стаклене баште, и у највећој мери подразумева дефорестацију и промену намене земљишта из шумског у пољопривредно.
Тако да, иако се ова два сектора „броје“ одвојено, њих је корисно посматрати придружено зато што су у служби производње хране. Према подацима сајта „Аур врлд ин дата“, укупне емисије које настају због производње хране (овде се убрајају и емисије које настају коришћењем горива и електричне енергије за транспорт и обраду хране) износе отприлике четвртину свих светских емисија.
Међутим, не ослобађа се једнака количина гасова са ефектом стаклене баште приликом производње сваке врсте хране. Месо углавном има доста већи утицај на животну средину у односу на воће и поврће, а убедљиво највеће емисије гасова са ефектом стаклене баште настају приликом производње говедине.
Како се свет развија и како сиромашне државе све више подижу свој стандард, очекује се и да ће се производња меса знатно повећати, што би могло знатно да појача утицај овог сектора на емисије гасова са ефектом стаклене баште.
Како би се емисије из пољопривреде и употребе земљишта смањиле, пре свега је неопходно користити одрживије пољопривредне праксе, затим смањити потражњу за месом и чувати постојеће шуме.
Индустријски процеси и отпад
Индустријски процеси учествују са око 5,6 одсто у укупним светским емисијама, док је удео отпада приближно 3,2 процента.
Индустријски процеси подразумевају разне хемијске процесе који се дешавају при производњи различитих врста производа. На пример, приликом производње цемента се калцијум-карбонат загрева на температури од преко 1.450 степени Целзијуса, чиме се добија живи креч и ослобађа угљен-диоксид. Ова хемијска реакција је одговорна за око 3 одсто укупних емисија гасова са ефектом стаклене баште, а када се томе дода и количина фосилних горива која се сагорева како би се добила висока температура неопходна да се цео процес обави, јасно је да је индустрија цемента, појединачно посматрано, један од већих загађивача на глобалном нивоу.
Како би се смањиле емисије из ових извора, углавном ће бити неопходно осмислити нове процесе и начине производње. На пример, у овом тренутку разни истраживачи се труде да развију „еколошки бетон“, који у својој смеси нема цемент, већ друге материјале.
Емисије из отпада углавном настају приликом распадања органског отпада, када се у атмосферу ослобађа метан.
Пут до угљеничне неутралности
Научници су сагласни да је до 2.050. неопходно остварити угљеничну неутралност како би свет успео да загревање задржи на граници од 1,5 степени Целзијуса. Ово неће бити лак задатак и зато је важно што пре кренути са повећавањем капацитета обновљивих извора енергије који нам могу помоћи да у великој мери смањимо емисије из енергетског сектора, а паралелно са тим развијати нове процесе како бисмо се решили и емисија из сектора које је теже деугљенизовати, преноси портал „Клима 101“.
