„Да привреда у појединим земљама расте брже и солидније него у неким другима је јасно, али никада до сада разлика није била тако велика као у корона кризи", констатује Билд у чланку под насловом „Земље у кризном поређењу - зашто корона прави разлику или зашто Србија најбоље излази из ове кризе".
„Билд" указује да јесења прогноза Европске комисије потврђује „прво место" Србије у европским оквирима, те анализира како је наша земља успела.
Тако, као разлоге за успешан пролазак Србије кроз кризу лист наводи кратко закључавање, спроведено уз финансијску помоћ погођеним привредним гранама, затим високе инвестиције у инфраструктурне пројекте, фокус на дигитализацији, значајни раст пољопривредног извоза, те и чињеницу да туризам не игра готово никакву улогу по економију земље.
Анализирајући утицај кризе на привреде у свету, „Билд" наводи да је БДП у првој половини ове године, на пример, у Перуу пао за 31 одсто, док је у Кини порастао за 0,3 процената.
У тексту, објављеном и у он лине издању, немачки лист констатује да и у доба ранијих великих финансијских криза, 1987. и 2009, те разлике нису биле тако велике, већ су износиле максимално 11 одсто.
Немачка је, указује лист, суочена са падом БДП-а за 5,5 одсто.
Билд, у потрази за факторима који утичу на привреду, наводи да број заражених короном и умрлих има значајан негативан ефекат.
"Што више болесних и умрлих, то је гори негативан ефекат", констатује лист. Такође, наводи да више индустрије помаже, јер земље са снажном индустријом, према експертима ОЕЦД, боље пролазе кроз кризу, пошто индустрија, док су ресторани, хотели И други затворени, може брже да се поново покрене, ако уопште бива затворена.
Земље које се ослањају превише на туризам током корона пандемије су претрпеле дугорочније последице.
Према анализи ОЕЦД-а И дужина И чврстина "закључавања" има значајне последице по дубину И трајање кризе, додаје "Билд", а преноси Танјуг.
Прочитајте још:
