Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, коментаришући опасност од искључења Белорусије и Русије из система СВИФТ, најавио је ових дана да се Русија залаже за развој сопствених платних механизама који неће зависити од Запада.
Алтернатива непоузданом ослањању на глобалистичке инструменте
После онлајн заседања Савета министара спољних послова земаља ОДКБ, Лавров је оценио да више није сасвим поуздано ослањати се на мултилатералне инструменте, који се у потпуности налазе у рукама Запада.
Овакво размишљање руских званичника дошло је после недавне изјаве бивше кандидаткиње за председника Белорусије Светлане Тихановске да намерава да тражи увођење додатних санкција против Минска, између осталог, и искључење белоруских банака из међународног платног система СВИФТ.
Русија би тако сама прекратила причу о њеном учешћу СВИФТ-у, Удружењу међународних међубанкарских телекомуникација, преко кога се обавља највећи део светског платног промета и бележе све трансакције чија се дневна вредност мери милијардама долара, који окупља скоро 11.000 институција из више од 200 земаља, укључујући 9.600 банака.
Русији од 2014. прете избацивањем
За искључење Русије из СВИФТ-а западни политичари су се залагали од 2014. године, када су уведене прве санкције Русији због кризе у Украјини. Најгласнији је био тадашњи британски премијер Дејвид Камерон који је сматрао да искључење Русије из међународних финансијских токова стави на листу приоритета ЕУ.
И није само претња избацивањем разлог за неповерње које је изразио Лавров према удружењу које је под јаким утицајем, пре свега, Вашингтона. О томе говори и афера да је после 11. септембра 2001. финансијско-обавештајна служба одељења америчког трезора омогућила оперативцима ЦИА приступ подацима из СВИФТ мреже како би пратила траг терориста. То је откривено тек после пет година.
Зашто се нису обистиниле досадашње претње
Економиста Борислав Боровић за Спутњик каже да је од око 800 банака у Русији око 600 повезано са СВИФТ системом и да би њихово искључивање довело до великих проблема у функционисању платног промета у свету.
Главни економиста руског Института за тржишта фондова и управу Михаил Бељајев је својевремено за Спутњик рекао да би избацивање тако великог играча довело до дестабилизације тог система, и то би пре свега нашкодило САД.
Зато се, између осталог, до сада и нису обистиниле претње избацивањем, као што је то на притисак Вашингтона учињено са 14 иранских банака 2012. године, истиче Боровић.
Европска унија је због тога била приморана да развије алтернативни систем ИНСТЕКС за плаћања између европских земаља и Ирана под санкцијама.
Бити спреман
Боровић, међутим, каже, да колико год било нерационално, ипак не треба искључити ни ту могућност избацивања Русије из СВИФТ-а, узимајући у обзир укупне геополитичке околности. Раније претње избацивањем биле су разлог да су руске компаније и организације, међусобно већ прешле на промет без ослањања на СВИФТ као посредника.
Платни промет са иностранством је, додаје он, ипак, компликованији, али и подсећа да је крајем 2014. године кренула припрема алтернативног система плаћања између Кине и Руске Федерације који преноси и информације о уплатама. Систем је аутономан, потпуно независан од било ког система плаћања под контролом Сједињених Америчких Држава и Европске уније, али то подразумева коришћење националних валута и оригинални начин рада, каже он за Спутњик.
Професор банкарства на Београдској банкарској академији, Бранко Живановић за Спутњик каже да је технички изводљиво направити алтернативни систем СВИФТ-у. Сматра ипак да би то било нерационално и објашњава:
„Зато што се платни промет одвија са великим бројем чланица у свету, земаља или корпорација које су увозници или извозници. У крајњој линији, они ће индиректно и од ЕУ, САД, регионалних економских савеза, бити прекршајно санкционисани уколико сами буду улазили у такве алтернативне системе. Паралелни систем платног промета, осим класичног платног промета би морао да уведе и низ финансијских трансакција чији је термин дужи од само спот плаћања, што би довело до додатних проблема“.
Русија, међутим, није једина која припрема алтернативу платном систему СВИФТ који због велике улоге долара у глобалном финансијском систему Американци користе за политичке притиске.
И Кина би алтернативу
Након што је летос председник САД потписао закон о аутономији Хонгконга, који подразумева санкције против кинеских званичника и финансијских институција, кинески финансијски стручњаци су почели активно да дискутују о могућности да се Кина искључи из система СВИФТ.
Иако се већина стручњака слаже да је избацивање друге привредне светске силе из СВИФТ-а мало вероватан сценарио, јер су и спољнотрговински односи Америке и Кине, какви год тренутно били, ипак двосмерна улица, све чешће су оцене да би Кина требало да припреми алтернативу за промет са светом, заобилазећи СВИФТ.
Професор Правног факултета Народног универзитета Кине Ши Ђајоу сматра да би у кратком року било тешкопрећи на алтернативне системе. Плаћања у више валута укључују пораст ризика везаног за осцилације девизног курса, објашњава он, али ипак, сматра да је могуће ефикасно управљати ризицима приликом плаћања у националним валутама уз помоћ споразума сличних какви су на снази између Русије и Кине.
Шта су приоритети
Када су после потписивања антинуклеарног споразума са Ираном тој земљи биле укинуте санкције и она позвана да се врати у СВИФТ, највећи број њених банака то није учинио, иако према сопственом признању, алтернативни систем који су направили није у потпуности ефикасан као СВИФТ.
Приоритети су, очигледно, другачије постављени. Од саме ефикасности била је значајнија независност и немогућност нових уцена Вашингтона.
А да је руски финансијски систем заштићен ако дође до напуштања СВИФТ-а, изјавила је још марта 2017. гувернерка Централне банке Русије Елвира Набијулина. Тада је у разговору са руским председником Владимиром Путином указала на то да је спреман аналогни систем захваљујући коме ће бити одрађиване све операције за које је коришћен СВИФТ.
