Ауторка емисије, главна уредница Спутњика Љубинка Милинчић одговара на следеће теме:
- Мистерија КГБ-а — зашто и данас тако зову тајну службу Русије?
Иако се Спољна обавештајна служба у Совјетском Савезу у својој стогодишњој историји само нешто више од три деценије звала КГБ, у свету се та скраћеница и дан-данас често користи за целу службу.
- Британско оружје против грандиозног пројекта Русије — хиљаде северних јелена
„Восток оил“, нови руски пројекат на Арктику, многи по значају упоређују са летом првог човека на Месец.
- Светски парадокс после Хладног рата — источни Немци још гледају у Москву
Док велики део западних Немаца сматра и даље Русију „империјом зла“, источни је се сећају с носталгијом, између осталог и зато што су их с друге стране Зида дочекали с потцењивањем.
КГБ мора да види све, али да остане невидљив
Синоним за руску службу је КГБ, иако је КГБ био само једна епизода, релативно кратка, у стогодишњој историји руске Спољне обавештајне службе.
Они морају да виде све, али да остану невидљиви. Сва њихова достигнућа су тајна, сви неуспеси — свима пред очима. Само у филмовима њихов живот је романтичан и тајанствен — у стварном животу немају домовину, немају име ни презиме, далеко су од породице и пријатеља, живе са туђим пасошем и под туђим именом. Имају бесконачну одговорност за себе и своју породицу и joш већу за читав низ сарадника. Јер један откривени обавештајац повлачи за собом читаву мрежу.
Ипак, мотивише их и то што раде за своју домовину и свесни су да њихове победе мењају историју.
Пред јубиларни, стоти рођендан Спољне обавештајне службе, у Москви је постављен споменик обавештајцу. Представља га млади брачни пар илегалаца који полажу заклетву пред одлазак на задатак. Постављене су и спомен-плоче обавештајцима чија имена су, после деценија анонимности, постала јавна. Посебну пажњу присутних привукла је плоча са именом Феликса Ђержинског. Истог онога чији је споменик први склоњен с трга Лубјанка, испред исто тако чувене зграде за коју се каже да осим оних који су тамо радили, нико у њу није добровољно ушао. Колико њих није изашло, ни броја се не зна. Па, ипак, то је само једна тужна епизода каквих је пуна историја сваке земље, а Ђержински је ту као први оснивач иностраног дела тада већ постојеће обавештајне службе.
Ту су, један поред другог, Стаљин и Павел Фитин, који му је јавио тачан датум напада Немачке на СССР. Није он крив што му Стаљин није поверовао!
И брачни пар Вартањан који је 1943. спречио атентат на Рузвелта, Стаљина и Черчила за време Техеранске конференције… и многи други.
Сергеј Наришкин, шеф Обавештајне службе, обећао је да ће поводом јубилеја, 20. децембра, скинути ознаку тајности са неких докумената која неће моћи да нанесу штету држави. Биће откривена и нека имена.
„Желимо да покажемо да је Обавештајна служба била веома јак и ефикасан инструмент државе у заштити националних интереса и да обавештајци нису неки измишљени супермени, већ грађани наше државе, високо образовани, одговорни, који воле своју домовину и који су изабрали за свој животни пут служење отаџбини у тој сфери обавештајног рада“, рекао је он.
Ипак, остаће и документа и имена која се не могу у овом тренутку објавити — њима ће се Русија одужити „на уметнички начин“ — и уметничко дело може верно да пренесе атмосферу те тајанствене професије и приближи нам јунаке који се жртвују — без права на славу, a у славу своје домовине!
Прочитајте још:
