Међутим, у једном погледу разлика између становника Москве, Париза и Њујорка данас и тадашњих становника Фиренце и Стразбура је мала – ни једни, ни други не знају када ће се све завршити.
Британски министар здравља Мет Хенкок оптимистички процењује да ће се живот у краљевини вратити у нормалу до Ускрса 2021. године. Било би лепо да тако буде, или још боље до Масленице, али у ствари све то подсећа на стару песму француских војника о војводи од Марлбороа: „Вратиће се до Ускрса или на Тројчиндан, Тројчиндан пролази, а Марлбороа нема“.
У Кремљу констатују да се не зна се колико ће трајати епидемија. „Јасно је да се сада улажу максимално енергични напори за производњу вакцина и започињање масовне вакцинације, која може успорити и, дугорочно гледано, спречити даље ширење заразе“, то јест, радићемо оно што морамо, па шта нам бог да. У међувремену, пошаст утиче на дипломатски протокол.
Састанак Г7 је последњи пут одржан у августу 2019. године у Бијарицу, и чини се да је од тада догађај заборављен. Трамп је прво хтео да га одржи на лето, сматрајући да видео-конференција великих сила која се одржала 10. и 12. јуна није била довољна, затим је планове одложио за јесен, па за децембар, после избора, али сада није јасно шта се догодило са Трампом, а камоли са састанком.
Наравно да проблема, па чак и великих природних катастрофа има преко главе, али то нема никакве везе са присуством или одсуством састанка сила половине света. И раније (и већ прилично дуго) било је јасно да је догађај непотребан, али сада је то доказано и у пракси.
Састанак Г20 је такође одржан у онлајн-режиму и не може се рећи да је некога импресионирао. Очигледно је да је лична комуникација између великих сила које производе, такорећи, синергију, неопходна. „Балови, љубавне сплетке, смицалице и препирке Бечког конгреса“, односно, необавезне ствари, такође су потребне за нешто. Вероватно је ово природа дипломатије.
Наравно, треба имати меру у свему. Превелика важност личних контаката, који су започети у време Хрушчова—Брежњева, али су постали потпуно прекомерни за време Горбачова—Јељцина, када се сматрало да се треба распасати, седети заједно без кравата и све ће се завршити како треба — јесте претерано понашање, посебно када је код партнера у устима мед, а у срцу јед.
Сада се, захваљујући ковиду 19 и укидању свих задовољстава и односа, међународна политика нерадо вратила у стара времена. Наравно, на другој материјално-техничкој основи. Тада су се користила гушчја пера и печатни восак, који је служио да се запечати писмо, а курири су путовали на коњима да их доставе. Данас имамо сву врсту електронике и криптографије, али суштина остаје иста.
У 21. веку је све исто, само уз помоћ „Зума“.
Чак се не може ни тврдити да су великани светске политике због тога посебно узнемирени. Путин, Си Ђинпинг, Макрон и Меркелова држе узде већ неколико година, познају своје партнере врло добро и није им проблем да ограниче средства комуникације на онлајн-састанке. Није неопходно стално летети по свету ради личних састанака са дугогодишњим партнерима.
Постоји само једно али.
Државним моћницима са искуством заиста нису потребни заједнички балови и забаве. И са ковидом и без њега. Али ништа није вечно, на њихово место ће доћи други људи. А новим лидерима који заузму њихове позиције биће потребна лична комуникација, бар да би се упознали и навикли једни на друге. А то ће тешко моћи да се постигне у онлајн-режиму.
И овде је занимљиво, шта ће се прво догодити. Враћање у свакодневну нормалу и крај заразе или смена политичких генерација. Једначина са две непознате, али решење је веома важно.
Прочитајте и:
- Руски научник: Пандемија ће се завршити 2021.
- Нови тренд: Купиш карту и не идеш нигде — „ако публика не види да умиреш за њих, то је бесмислено“
- Кризу ће преживети фирме које пређу на онлајн
Погледајте и:
