Ова странка је, како стоји у објави на њеном Фејсбук профилу, још пре нешто мање од шест месеци поднела захтев северномакедонским властима да се фреске врате у првобитно стање.
„Данас смо позвани да се уверимо да је наш захтев испоштован. Ово враћа наду да ће и неки други наши захтеви и добронамерни предлози бити озбиљно узети у разматрање после чега ће нам свима лакнути“, стоји у саопштењу.
Посланик Собрања из Демократске партије Срба у Македонији Иван Стоилковић напомиње да је пре пола године, када је ова партија сазнала за преименовање фрески разговарао са државним званичницима и црквеним великодостојницима из Северне Македоније како би се оно што је учињено исправило.
При томе, наш саговорник истиче да се не ради о само једном случају.
„Ради се о серији подметања где се, са свих нивоа, и друштва, и државе у целини, покушава да се са једне стране избрише српско постојање у Македонији, а са друге стране да се покуша да се Србија увуче у македонске проблеме, с обзиром на то да су у решавање македонског питања дубоко уплетене Албанија, Грчка и Бугарска. У то смислу ради се свашта, а између осталог, фалсификује се и историја“, каже Стоилковић.
Један део покушаја фалсификовања историје, према речима нашег саговорника, догодио се и у Осоговском манастиру.
„Као припадници српског народа у Македонији, претпостављам и држава Србија, немамо намеру да будемо део македонског проблема. Једино што бисмо могли да будемо јесте да будемо део решења проблема и то ако нас македонска држава позове“, наводи Стоилковић.
Подсећамо, у Осоговском манастиру код Криве Паланке, фреске српских светитеља, краља Милутина, цара Уроша, Стефана Првовенчаног, Стефана Дечанског, кнеза Лазара, преименоване су и понеле су имена византијских царева. Фреске су дело првог македонског световног сликара Димитра Андонова Папрадишког, који их је осликао између 1932. и 1933. године.
Осликавање фресака финансијски су помогли монашко братство манастира Светог Јокаима и Георгије Петров из села Дурачка Река код Куманова, фотограф Игњат Манев из Криве Паланке, пекарски еснаф из истог града, као и трговац Александар Санда Костић из села Калин Камен.
Осоговски манастир посвећен је Светом Јоакиму Осоговском, подвижнику и светитељу из XI века, који се сматра једним од првих словенских светитеља са ових простора. Прву цркву на месту данашњег манастира подигао је монах Теофан око сто година касније, а манастир су касније зидали и обнављали српски краљеви Милутин и Стефан Дечански. Од средине XVIII века манастир пропада, а у том периоду изгубљене су и мошти Светог Јоакима.
Садашња велика црква, у којој се налазе фреске српских светитеља зидана је између 1847. и 1851. године.
Прочитајте још:
