Овo каже за Спутњик порески саветник Милан Трбојевић поводом буке које се подигла у делу јавности и на друштвеним мрежама о „неком новом намету који ће убудуће морати да плаћа и дијаспора“.
„Новим“ тумачењима је, сматра он, могла да допринесе и одлука Народне банке Србије (НБС) која од јуна води регистар оних који из дијаспоре шаљу новац у Србију и оних који га примају.
Регистар је формиран у складу са новим Законом о спречавању прања новца, чиме је, како је својевремено објаснила НБС, омогућен лакши и бржи приступ подацима о корисницима новчаних дознака када је то неопходно за откривање криминалних активности.
Све по старом код пореза за дијаспору
То, међутим, нема никакве везе са Законом о порезу на доходак грађана, напомиње Трбојевић.
„Ту није ништа ново и не знам зашто су то сада актуелизовали. Значи не постоји никакав нов пропис. Ново је регистар код Народне банке Србије, али то је потпуно невезано од пореза. Што се тиче пореског дела то је апсолутно стар пропис, ту нема никаквих новина“, подвлачи он за Спутњик.
Подсећајући на одредбе закона који се примењује већ дуго година он напомиње да наша дијаспора овде плаћа порез на доходак грађана, али су обвезници само они који су резиденти Србије.То значи да је реч о онима који у току године на територији Србије бораве 183 или више дана, или овде имају пријављено пребивалиште, односно ако им је овде стан, породица, фирма.
Он то сликовито објашњава:
„Конкретно, ви негде у иностранству радите и примите неки новац и тамо сте већ платили порезе и доприносе, у зависности од земље до земље. Тај ваш нето износ је овде у Србији практично бруто и 45 одсто од тог износа бисте морали да платите овде за порезе и доприносе.“
Могуће избегавање двостуког опорезивања
Постоје, међутим, и ситуације када тај порез овде не мора да се плати.
„Порез ако је већ плаћен у иностранству, ослобођање пореза овде могуће је према уговору о избегавању двоструког опорезивања. Примера ради, са Ирском имамо тај уговор, па ако неко ради у тој земљи, и тамо добије потврду да је плаћен порез, онда овде може да буде ослобођен плаћања пореза, али не и доприноса“, објашњава наш саговорник.
На све то је подсетило и Министарство финансија управо због недоумица које су изазвали написи о такозваном порезу на дијаспору.
У саопштењу су навели да резиденти Србије обвезници су пореза на доходак по основу прихода које остваре како у Србији тако и у иностранству, а да се од плаћања у Србији изузимају они који раде у држави са којом Србија има уговор о избегавању двоструког опорезивања.
И помоћ из дијаспоре по старом
На питање какав је случај са средствима које људи овде добијају из дијаспоре као врсту помоћи од пријатеља и родбине, Трбојевић каже да то зависи од тога да ли је у питаљу позајмица, или поклон. Пропис познаје само те две варијанте.
„Ако добијају позајмицу, позајмица се не опорезује. Просто, за њу би само морали да имају уговоре о позајмици. Ако добијају поклон, ако годишње приме преко 100.000 динара, поклон се опорезује са 2,5 одсто“, прецизирао је Трбојевић.
Када је у питању позајмица довољно је , каже, да имате уговор о позајмици, буквално било који „скинут“ са интернета и ту не постоји никаква обавеза додатног плаћања. Али и то су све старе одредбе по којима се послује.
