Руске јединице морнаричке пешадије представљају ударну песницу првог ешелона Оружаних снага Руске Федерације. Изузетно добро обучене и опремљене, технички и формацијски врло развијене, с богатом ратничком прошлошћу и огромним војничким искуством, своје борбене квалитете доказују и данас.
Савремена руска морнаричка пешадија представља род војске дуге и богате војничке и ратничке традиције. Њени корени сежу у средину XVII века, кад је на горњем току Двине започела изградња флотиле намењене превозу стрелаца.
Руска морнаричка пешадија обликовала се на прелазу XVII и XVIII века, у време настојања Петра Великог да омогући Русији излаз на Балтичко и Азовско море. Датумом њеног оснивања сматра се 16/27. новембар 1705. године, када је посебним царским указом образован посебан морнарички пук. Она је расформирана 1811, али је почетком Првог светског рата почела поново да се формира, да би до почетка Октобарске револуције учествовала у бројним окршајима на морима и приобаљима.
Совјетски период
Прекретницу у развоју руских морнаричко-десантних снага представљао је почетак Другог светског рата. У првим данима Великог отаџбинског рата Црвена армија је располагала с релативно скромним снагама морнаричке пешадије. Радило се о 1. самосталној бригади морнаричке пешадије Балтичке флоте, која је непуних годину дана раније формирана у Кронштату, с јединицама дислоцираним у Виборгу, Талину и на острвима Финског залива и једном самосталном четом у саставу Пинске флотиле. Убрзо по отпочињању рата започело је и образовање нових бригада и самосталних батаљона и одреда морнаричке пешадије.
Претпоставља се да је кроз тај род војске прошло више од 100.000 људи, који су се борили на различитим поприштима Другог светског рата. Изузетно борбени и ефикасни, названи од својих противника „црна смрт”, совјетски морнарички пешадинци нису исказали пожртвованост само приликом одбране Лењинграда, Керча, Севастопоља и Одесе већ и током огорчених борби за Москву и Стаљинград, као и на многим другим местима где је ситуација на фронту захтевала употребу морнаричке пешадије на копну.
Круну започетог процеса означило је стварање 55. дивизије морнаричке пешадије у саставу Тихоокенске флоте, као најснажније јединице обновљеног рода Совјетске армије. Непосредно по поновном формирању, јединице тог рода војске укрцане су на бродове Средоземне ескадре и биле ангажоване на Блиском истоку током арапско-израелског сукоба 1967. године.
Брзо су уочени и недостаци постојеће организационе шеме, па је крајем седамдесетих година започео процес њиховог укрупњивања образовањем самосталних бригада морнаричке пешадије. У исто време постављена је и организацијско-формацијска основа бригада морнаричке пешадије, која је подразумевала три самостална батаљона морнаричке пешадије, од којих је један био у потпуности попуњен током мирнодопског периода, по један самостални извиђачки, тенковски и десантно-јуришни батаљон уз самосталне дивизионе – самоходни артиљеријски, ракетни артиљеријски, противоклопни и артиљеријско-ракетни ПВО.
У то време дефинисани су и задаци морнаричкопешадијских састава, који су обухватали извођење морнаричких десаната тактичког нивоа у циљу извршења самосталних задатака или у садејству с копненим снагама, коришћење морнаричке пешадије као првог ешелона приликом искрцавања десаната оперативног нивоа и одбрану места базирања флоте од евентуалног поморског и ваздушног десанта, као и садејство с јединицама копнене војске у вођењу противдесантне борбе. Непосредно пред распад Совјетског Савеза започео је процес јачања те компоненте совјетских оружаних снага придруживањем четири мотострељачке дивизије преименоване у дивизије обалске одбране и више артиљеријских пукова морнаричкој пешадији.
Савремена организација
После распада Совјетског Савеза Руска Федерација успела је да у саставу својих оружаних снага задржи готово све постојеће јединице морнаричке пешадије. Константне реорганизације и преформирања услед тешких економских прилика и измењеног безбедносног окружења представљали су сталне пратиоце развоја тог рода војске током првог постсовјетског периода.
После низа интензивних промена дошло се до савремене организације руске морнаричке пешадије, која је у основи наслоњена на богате совјетске традиције. У новим условима морнаричка пешадија је замишљена као род војске који је намењен и специјално припремљен за извођење поморских десаната, као и за одбрану поморских база, важних тачака у приобаљу и објеката на обали.
Њене јединице могу да дејствују самостално током извођења борбених дејстава у циљу заузимања места базирања противничких поморских снага и појединих делова обале под контролом противника. У случају да основну снагу десанта чине јединице копнене војске, морнаричке пешадијске јединице замишљене су као претходница која има задатак да заузме важне тачке на обали и омогући безбедно десантирање главнине одређених снага десанта. Због тога у свом наоружању имају пливајућу борбену технику, као и преносне ракетне системе намењене за вођење противоклопне и противваздушне борбе.
За десантирање јединица морнаричке пешадије намењени су посебно конструисани десантни чамци и бродови, као и хеликоптери који базирају на бродовима или на копну, уз неопходну ватрену подршку из ваздуха и с бродова. За савладавање мањих дестинација на води могу се користити и пливајућа моторна возила, као и оклопни транспортери. Млади официри за потребе јединица морнаричке пешадије школују се у Далекоисточном општевојном вишем училишту у Благовешћенску, Рјазањском вишем десантном училишту у Рјазању и Михајловској артиљеријској академији у Санкт Петербургу.
Упркос неповољним политичким и економским околностима, руски генералштаб и команда ратне морнарице настојали су да сачувају основну снагу морнаричке пешадије, трудећи се да се неповољни утицаји у што је могуће мањој мери одразе на њену оперативну и маневарску способност.
Балтичка, Црноморска и Северна флота
Почетком новог века, на основама нових реформи и свеопштег јачања руске војне моћи, ојачана је и улога морнаричке пешадије у руским оружаним снагама. У Балтичкој флоти задржана је 336. самостална бригада морнаричке пешадије, измењеног формацијског састава.
Бригада базира у Балтијску и поред штаба, самосталних чета снајпериста, везиста и инжињераца, десантно-јуришне, пламенобацачке и санитетске чете, чете техничке подршке и командног вода, у свом саставу има батерију противоклопних вођених ракета, два самостална батаљона морнаричке пешадије, извиђачки батаљон, десантно-јуришни батаљон, два самоходна артиљеријска дивизиона и један артиљеријско-ракетни дивизион ПВО. Два комбинована батаљона те бригаде учествовала су у лето 1995. у Првом чеченском рату.
У саставу Црноморске флоте очувана је 810. самостална бригада морнаричке пешадије – јединица богате традиције, с огромним искуством везаним за операције на Блиском истоку током Хладног рата. У постсовјетском периоду бригада је учествовала у рату у Чеченији 1999, где се посебно истакла једна њена десантно-јуришна чета, која је изгубила својих осам бораца.
Од јесени 2015. њене јединице су ангажоване и на различитим борбеним и неборбеним задацима у Сирији, у којима је страдало неколико војника те бригаде. Према званичним подацима, припадници 810. бригаде имали су „важну улогу у циљу очувања безбедности при присаједињењу Крима Русији”.
Главнину бригаде која базира на Криму, поред штаба, чине извиђачки батаљон, батаљон за материјалну подршку, самосталне чете везе, инжењерије и снајпериста, чете пламенобацача, ремонтне чете, чете десантних средстава, батерије противоклопних вођених ракета, самостални десантно-јуришни батаљон, самостални батаљон морнаричке пешадије, самоходни артиљеријски дивизион и артиљеријско-ракетни дивизион ПВО. У саставу бригаде налази се још један самостални батаљон морнаричке пешадије, који базира у Темрјуку на Азовском мору.
Северна флота такође има своју јединицу морнаричке пешадије – реформисану 61. самосталну бригаду, распоређену на простору Мурманске области, која је после низа неуспелих реорганизација и учешћа у оба рата у Чеченији садашњи облик добила 2014. године. Њена формацијска структура се у појединим сегментима разликује у односу на друге бригаде морнаричке пешадије.
Њу чине штаб, три батаљона морнаричке пешадије, од којих су два у потпуности комплетирана и професионализована, десантно-јуришни батаљон, извиђачки батаљон, два самоходна артиљеријска дивизиона, самостални артиљеријско-ракетни дивизион ПВО и поморски инжињеријски батаљон.
Тихоокеанска флота
Најбројније руске јединице поморске пешадије налазе се у саставу Тихоокеанске флоте. Настале су углавном на бази некадашње 55. дивизије, која је имала богату традицију учешћа у совјетским поморским операцијама на простору Тихог и Индијског океана, пружању помоћи оружаним снагама НДР Јемена и спровођењу заједничких вежби с јединицама вијетнамске и етиопске армије. После распада Совјетског Савеза јединице те дивизије имале су током Првог чеченског рата 1995. видно учешће у борбама.
Читав низ реорганизација деведесетих година, праћен постепеним укидањем појединих јединица, довео је до расформирања дивизије крајем 2009. године. На основу њеног 165. пука образована је 155. самостална бригада морнаричке пешадије, с местима базирања у Владивостоку и насељу Славјанка Приморског краја.
С обзиром на особености настанка и специфичну намену, организацијско-формацијска структура те бригаде битно се разликује од осталих бригада тог типа. У њеном саставу су уз штаб, батаљон морнаричке пешадије, десантно-јуришни батаљон, тенковски батаљон, самоходни артиљеријски дивизион, артиљеријско-ракетни дивизион ПВО, батерија вишецевних бацача ракета, извиђачка чета, чета везе, инжињеријска, ремонтна и пламенобацачка чета, чета десантних средстава, батаљон за материјалну подршку, батерија противоклопних вођених ракета, вод АБХО, командни вод начелника артиљерије и командни вод. Њене јединице су већ дуже време ангажоване у Сирији, првенствено на задацима заштите руских ваздухопловних снага.
Тихоокеанска флота располаже још једном бригадом морнаричке пешадије – 40. самосталном бригадом, образованом 2013. од дотадашњег самосталног 3. пука морнаричке пешадије, који је базирао на Камчатки. Специфична намена бригаде је условила њену организацијску структуру, која се добрим делом поклапа с организацијом 155. бригаде. Бригаду, уз штаб, чине по један морнаричко-пешадијски, извиђачки и десантно-јуришни батаљон, по један самоходни артиљеријски и артиљеријско-ракетни дивизион ПВО, батаљон за материјалну подршку, тенковска чета, батерија вишецевних бацача ракета, по једна инжињеријска, пламенобацачка и ремонтна чета, чета везе, чета десантних средстава, батерија противтенковских вођених ракета, вод АБХО, командни вод, извиђачки вод начелника артиљерије и чета беспилотних летелица.
Каспијска флота
Јединице морнаричке пешадије налазе се и у саставу Каспијске флотиле. На бази постојећег самосталног батаљона морнаричке пешадије у граду Каспијск у Дагестану 2000. образована је 77. самостална бригада морнаричке пешадије. У време постојања бригада успешно је извршила више задатака на плану извођења противтерористичких операција на подручју Северног Кавказа, као и у планинском делу Дагестана. Услед нове реорганизације бригада је расформирана 2008. године.
Од њених јединица на подручју Каспијског језера образована су два самостална батаљона морнаричке пешадије у Каспијску и Астрахану, који су поново обједињени крајем 2018. у оквиру новоформираног 177. пука морнаричке пешадије. Такође, током последњег таласа реформи руских оружаних снага 2011. расформиран је 1643. самостални батаљон морнаричке пешадије, који је био задужен за обезбеђење Главног штаба руске морнарице у Москви. Радило се о једној од најстаријих јединица те врсте у руској морнарици.
Руске јединице морнаричке пешадије представљају ударну песницу првог ешелона Оружаних снага Руске Федерације. Изузетно добро обучене и опремљене, технички и формацијски врло развијене, с богатом ратничком прошлошћу и огромним војничким искуством, своје борбене квалитете данас доказују у локалним конфликтима у којима учествује Русија.
Прочитајте и:
