Само помињање Анта Павелића производи читав низ злослутних асоцијација, као што су геноцид, холокауст, логори смрти, јаме и вешала… Такве асоцијације оправдано се везују за Павелића, али којег?
Наиме, друштвено-политичке односе Срба и Хрвата у првој половини 20. века обележила су два Павелића са истим именом.
Поред истог имена и презимена ова два Павелића имали су још неке сличности. Обојица су били Хрвати и чланови Хрватске странке права.
Међутим, с обзиром да се ХСП поделила на различите струје двојица Павелића као „праваши“ нису заступали исте идеје. Један је био за југословенску државу, други против. Један је прочитао захтев за уједињењем као представник Народног вијећа пред краљем Александром Карађорђевићем, а други је као народни посланик у скупштини Краљевине ШС држао говоре против југословенске државе и већ 1927. године захтевао независну хрватску државу водећи се макијавелистичким принципима да циљ оправдава средство.
Анте Павелић који је 1. децембра 1918. испред Народног вијећа прочитао захтеве за уједињењем краљу Александру, био је зубар, рођен у Госпићу, а школован у Бечу.
У Загребу је радио као зубар, али се бавио и политиком. Постао је посланик у Хрватском сабору 1906. године. Наставио је да се активно бави политиком, а у периоду Првог светског рата представљао је једног од значајнијих Хрвата који су заступали идеју о уједињењу, пише Историјски забавник.
У току рата постао је потпредседник Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба. Као представник тог већа, Павелић је у Београду, у кући Крсмановића, 1. децембра 1918. између осталог рекао:
„Ваше краљевско височанство! Осјећамо се сретним што у име Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба можемо поздравити Ваше краљевско височанство у пријестоници ослобођене Србије, као врховнога заповједника побједоносне народне војске, која је у заједничкој борби с војскама моћних савезника створила увјете за извршење великога дјела нашега народног уједињења (...) Нека живи његово величанство краљ Петар! Нека живи Ваше краљевско височанство! Нека живи цијели српско-хрватско-словеначки народ! Нека живи слободна уједињена Југославија!”
Анте Павелић старији, или Анте Павелић зубар, како је постао познат у иторији, умро је 1938. године. Није доживео да буде сведок политике геноцида свог имењака, Анте Павелића, усташког поглавника, који је од настанка заједничке државе радио на њеном разбијању.
Исто име и презиме, а два човека и две судбине. И, као каквом иронијом судбине – један је створио, а други у крви разорио прву Југославију.
Прочитајте и:
