Некадашњи председник Координациног центра за КиМ Небојша Човић овако чита нове иницијативе Албаније везане за три општине на југу Србије, али и формирање комисије албанског парламента с циљем да се, како каже, дезавуишу ратни злочини ОВК.
Комисија формирана ових дана у Тирани има задатак да испита наводе швајцарског сенатора Дика Мартија о злочинима ОВК, али, констатује Човић, нема сумње да Албанија, свесна да је била саучесник у дешавањима на КиМ деведесетих година, жели да кроз рад тог тела дезавуише процесе које су започела специјализована већа у Хагу.
Иницијатива Тиране за југ Србије
Кад је реч о активностима везаним за југ централне Србије, вршилац дужности шефа албанске дипломатије Гент Цакај, иначе косовски Албанац, ових дана је после сусрета с колегиницом из Приштине Мелизом Харадинај Стублом устврдио да су Албанци из Прешева, Бујановца и Медвеђе „једна од најпотлаченијих мањина у региону“, те да се интензивно ради на повећању осетљивости међународне заједнице на њихову ситуацију и да је у том циљу започета „дипломатска акција да се мобилишу важни експоненти и међународне организације“.
Цакај је претходно боравио и на југу Србије, а српске власти одбациле су иницијативу да он буде проглашен почасним грађанином Бујановца.
„Не мислим да је мудро да Цакај иде на југ Србије. Они сад покушавају да направе додатну ескалацију кроз немуште планове укључивања Прешева и Бујановца у даље процесе“, примећује Човић који пита да ли би министру спољних послова Србије било дозвољено да оде на север Албаније и даје такве изјаве. Они сад нескривено раде на пројекту да се територије где албанска заједница чини већину, обједине што је јако опасан пројекат.
Зоран Станковић, председник Координационог тела за Прешево, Медвеђу и Бујановац, каже дотле да не би давао превише значаја иницијативама Тиране јер је њихов основни циљ да се прича о томе.
„Стално понављамо да су те општине саставни део Србије, да нема никакве размене територија, да нема никаквог говора о томе да се на било који начин остваре жеље које исказује Цакај. А имамо и чврста уверавања међународне заједнице да те иницијативе нису значајне“, каже Станковић.
Нема дискриминације Албанаца
Албанци, како додаје, могу да потписују шта год хоће, али је битно је како се понашају у реалном животу. Он подсећа да држава Србија те три општине посебно субвенционише у последњих 20 година преко службе Координационог тела у износу од око два милиона евра годишње.
„У последњих 20 година у тај део Србије уложено је око 120 милиона евра. Уз то, сваке године се стипендира око 300 ученика бесповратним средствима у износу око 40 милиона динара“, сумира Станковић.
Он такође истиче да постоји дневна сарадња локалних самоуправа с југа централне Србије са државним органима, као и да из буџета примају плате просвета, здравство и јавна предузећа која раде у тим општинама.
Станковић додаје да су захтеви Албанаца из тог дела Србије формулисани у седам тачака које је Влада Србије усвојила још 2013. И да се они реализују, што подразумева и проблем уџбеника за наставу на албанском језику
„Они су једна од осам националних мањина која има наставу на матерњем језику. Да ли је то дискриминација, или то што је више до 50 посто Албанаца у полицији у Прешеву, што здравствене установе и школе воде Албанци“, пита Станковић.
Мада напомиње да се већ десетак година покушава интернационализација питања југа Србије, он истиче да је став међународне заједнице јасан: те општине нису нити ће бити тема разговора у Бриселу
Новинар „Новости“ Раде Драговић слаже се да се годинама покушава довођење страног фактора у тај део Србије по матрици виђеној на Космету: инсценира се проблем, медији преузму надувавање тог проблема, доведу се странци у улози супервизора или неког ко треба да утврди стање и тако се проблем шири.
Међутим, како додаје, суштина је да се проблеми који постоје у три општине на југу централне Србије тичу свих грађана и махом су економски. С друге стране, пуно је гласова са терена од стране српских удружења са југа Србије који говоре о дискриминацији Срба и захтевају да се поведе рачуна о условима у којима они живе.
Прича о дискриминацији Албанаца на југу Србије, коју је ових дана лансирао Гент Цакај, класична је замена теза и спиновање, а даљински управљач за њих држе албански ментори и лобисти из САД и ЕУ, каже Небојша Човић, бивши вицепремијер.
Човић позива на јединство свих политичких снага у Србији у борби за очување територијалног интегритета земље, при чему, како каже, треба водити рачуна да има пуно лицемерја међународних фактора који ситним грицкањем покушавају да нас уведу у ситуацију свршеног чина.
Прочитајте још:
