У почетку је празник носио назив „Дан бугарског образовања, културе и словенске писмености“ и широко се обележава у целој земљи 24. маја. Сада ће се звати „Дан свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, образовања, културе и словенске писмености“, преноси агенција.
„Дело Ћирила и Методија настављено је управо помоћу ћирилице и управо је писање бугарског писма, ћирилице, оно што чини нашу писменост и културу јединственим. Не разумем зашто бисмо били дужни да наставимо да подржавамо тезу Коминтерне, московску тезу о томе да је ово писменост свих Словена“, рекао је у октобру аутор предлога закона Александар Сиди.
Предлог политичара раније је наилазио и на позитивне и на негативне реакције. Неки научници из Бугарске академије наука рекли су да је предлог поштен, јер је, како су навели, ћирилица заиста бугарско писмо. Неки су, међутим, скренули пажњу на чињеницу да таква промена назива празника умањује међународну улогу Ћирила и Методија у ширењу хришћанства и словенског писма у другим земљама.
Предлог за промену назива празника стигао је из парламентарне странке ВМРО БНД током лета. Странка је навела да је ћирилица део бугарске историје и то се мора одразити на назив празника.
Ћирилица је друго словенско писмо које су створили ученици Ћирила и Методија, а прво је глагољица, које су сама браћа створила у другој половини 9. века. У Бугарској инсистирају на томе да је словенски дијалект, који су браћа забележила, био управо бугарски.
