Прочитајте неке од најинтересантнијих чињеница о царству које је у великој мери обликовало и утицало на средњовековну Србију.
- 1. Према предању, на месту данашњег Истанбула, а некадашњег Константинопоља, на обали Босфора, још 657. године постојао је антички град Византион.
Њега су, такође према предању, основали грчки колонисти из Мегара. Град је обновио римски цар Константин Велики и прогласио га престоницом Римског царства 330. године када му је променио име у Константинопољ.
- 2. Падом Рима 476. године, престало је да постоји Западно римско царство, док је Источно наставило да траје као Византијско царство.
- 3. Термин Византијско царство је модеран назив који је осмислио немачки историчар и филолог Хеоним Волф у 16. веку.
Византинци су себе називали Ромејима а своје царство Романија (Ῥωμανία) или Василиа Ромеон (Βασιλεία Ῥωμαίων), што је превод латинског назива за Римско царство, Imperium Romanorum, преноси Национална географија.
- 4. Византинци су први употребили рузмарин као додатак печеној јагњетини.
Такође, први су употребљавали и шафран, један од најскупљих зачина на свету. До тада, он је као и рузмарин имао изузетно широку примену, али на сасвим другим пољима.
- 5. Слаткиши и десерти били су веома популарни у Источном римском царству, па се тако сутлијаш, на пример, сервирао са медом и циметом, а гроута (врста посластице) била је заслађена медом и посута семенкама рогача или сувим грожђем.
Такође, међу првима су почели да користе лимун, наранџе и патлиџан, а хлеб се јео у великим количинама, о чему пише и приручник градске управе Константинопоља из 9. века. Овај приручник сведочи о повлашћеном статусу пекара који нису били у обавези да се одазивају било којој јавној служби која би их омела у печењу хлеба.
- 6. За време владавине цара Ираклија I од 610. до 641, војска и администрација у царству су реструктуиране, а уместо латинског за службени језик изабран је грчки.
- 7. Владар који је најдуже владао Византијом у континуитету био је Василије II Бугароубица (976-1025).
Најпознатија прича која се везује за њега је она о ослепљивању бугарске војске. Наиме, након што је поразио Бугаре и поново освојио Грчку, ослепео је 15.000 бугарских заробљеника, а сваком стотом војнику је оставио по једно око. Групе од по 99 војника везао би за тог стотог са једним оком и тако их пустио да се врате кући. Након што је угледао слепу војску, бугарски цар Самуило доживео је инфаркт и умро.
- 8. Византијска царица Ирина Атињанка била је прва жена која је владала Византијом (797-802) и одабрала је да носи титулу цара, а не царице.
- 9. Први византијски цар који је трон изгубио насилном револуцијом био је Маврикије.
Његова политика штедње и забрана трупама да се преко зиме врате кућама са границе коштала га је круне, али и живота. Након те одлуке, војска коју је предводио Флавије Фока се побунила и у дослуху са милицијом упала у град. Фока је затим заузео престо, али је и он био један од најомраженијих византијских царева. Занимљиво је да је он био тај који је увео моду да сваки наредни мушки владар Византијског царства носи браду.
- 10. Царством су владале династије: Комнина (1057 - 1059), Дука (1059 - 1078), Комнина (поново) (1081 - 1185), Анђела (1185 - 1204), (Никејско царство од 1204 - 1261) и Палеолога (обновљена Византија) (1261 - 1453).
- 11. Последњи владар из ове династије био је Константин XI Драгаш, син Манојла II (1391—1425) и српске принцезе Јелене Драгаш или Дејановић.
Дејановићи су били српска средњoвековна властелинска породица која је управљала простором око тромеђе данашњих република Србије, Бугарске и Северне Македоније.
- 12. Коначан пад Цариграда десио се 1453. године када је пао под власт Османлија.
Прочитајте још:
