„Вашингтон одавно подржава став Јапана о Курилима, још од 1956. године, када је амерички Стејт департмент послао меморандум у Токио, наводећи да ова острва с правом припадају Јапану. И од тада, више од 70 година, Сједињене Америчке Државе се држе тог става, који се манифестовао издавањем зелених карата становницима ових острва. Руски држављани који су рођени на Курилским острвима, према Стејт департменту, становници су Јапана и морају да плаћају порез Јапану“, каже Дмитриј Стрељцов, шеф Катедре за оријенталне студије универзитета МГИМО.
Поставља се објективно питање: Како је уопште технички могуће да плаћате порез Јапану, ако сте Рус и рођени сте на Јужним Курилима?
„И то је нејасно. Мислим да полазе од тога да особа која је рођена на одређеној територији мора да плаћа порез управо држави којој та територија припада. Како то технички урадити је сасвим други проблем, у том погледу има доста недоследности у документима Стејт департмента“, објашњава руски експерт.
На питање да ли Јапан има дугорочне планове по питању Сахалина, Стрељцев одговара да је после Другог светског рата Совјетски Савез у складу са Кримским споразумом добио Курилска острва и Јужни Сахалин.
„У Јапану су Јужни Курили посебно питање, с тим да се Северни Курили и Јужни Сахалин сматрају територијама са недефинисаним статусом, будући да не постоји мировни уговор, односно пренос ових територија није правно формализован, као што верују у Јапану“, додао је он.
Било како било, по мишљењу експерта, у односима Русије и Јапана предстоји одређено захлађење у односима – великим делом због чињенице да се развој политичког дијалога око граница углавном одвијао на личну иницијативу и у оквиру политичке воље бившег премијера Шинзеа Абеа, који је показао велики ентузијазам за ову тему, сматрајући је животним делом. Како каже, актуелни премијер нема никакве моралне обавезе с тим у вези.
„Што се тиче изгледа за потписивање мировног споразума, морам да изразим одређени песимизам, јер су ставови страна предалеко једни од других, иако је потврђено да стране настављају дијалог на основу Декларације из 1956. године. Ипак, изјаве јапанских представника говоре о томе да је став Јапана да одређује судбину четири острва. Генерално, ово је неприхватљив став за Русију и овде смо потврдили фундаменталне разлике у приступима овом питању. И поред тога, генерално имамо фундаменталне разлике у приступу самом мировном уговору, схватању мировног споразума, јер је за Јапан ово само судбина острва, односно, то је само питање граница. За Русију је ово широк политички документ који дефинише или поставља темеље наших дугорочних односа. Док не будемо имали заједничко разумевање онога што ћемо потписати, чини ми се да не може бити никаквог зближавања ставова“, закључио је Стрељцев.
Прочитајте још:
