У Унмиковом извешатају у који је Спутњик имао увид истакнуто је да је он базиран и на сведочењу осам припадника ОВК пореклом са Косова и из Црне Горе, од којих је њих четворо учествовало у транспорту најмање 90 етничких Срба у илегалне затворе у Албанији.
Сведоци кључ за истрагу о трговини органима
Тројица сведока испоручивали су заробљене у кућу-клинику јужно од Бурела, а два сведока тврде да су учествовали у транспорту делова тела и органа на аеродром Ринас у близини Тиране. Ниједан од њих није присуствовао “медицинским“ операцијама.
Наш саговорник, који је и члан Радне групе за прикупљања чињеница и доказа у расветљивању злочина почињених над српским и неалбанским народом на Косову и Метохији, подсећа да су материјални докази о „жутој кући“ уништени у Хашком трибналу јер није било места за архивирање.
Све пише у Мартијевом извешатју
„Специјализованом тужилаштву је сада доступна документација Хашког трибунала али нема физичких ни материјалних доказа, осим фотодокументације и извешатаја које су начинили истражитељи. Осим тог извештаја, ми око „жуте куће“ немао пуно тога више да им пошаљемо,“ наводи Дрецун.
По његовој оцени, најважнији од докумената је извештај са састанка тадашњих истражитеља Хашког трибунала и представника Унмика задужених за људска права, где говоре о сведоцима и дословно их цитирају.
„Мислим да је то кључна ствар, јер ти сведоци, а има их неколико и воде се под бројевима, потврђују наводе из Мартијевог извештаја. Тај извештај је у једном моменту био доступан јавности, али је на волшебан начин нестао. Шта је Специјализовано тужилаштво урадило по овом питању, ми нисмо упознати, јер они неће о томе да говоре. Морам да кажем и да нисам наишао на неко њихово посебно занимање за случај „жута кућа“ у контактима са нама, тако да не знам да ли су радили нешо по том питању,“ каже Дрецун.
„Жута кућа“ се не помиње у оптужници против Тачија
Он напомиње да се у оптужници која је подгнута против Хашима Тачија, који је био главни именовани у извештају Дика Мартија за трговину органима, „жута кућа“ уопште не помиње.
„Они говоре о два илегална затвора на територији Албаније, али везано за њих се говори само о мучењима и нехуманим поступцима. Да ли ће под то бити подведена и „жута кућа“ остаје да се види,“ наглашава Дрецун.
Пре две године Медијски центар „Руски експрес“ објавио је екслузивна документа која откривају да је све време Унмик знао за трговину људским органима Срба са Косовa и Метохије која се одвијала у периоду од 1998. па све до 2001. године.
Документима се траг изгубио у Ораховцу
Из Унмиковог извештаја произилази да је екипа њихових истражитеља и форензичара била на лицу места у „жутој кући“ у околини Бурела на северу Албаније и да је тамо прикупила одређене доказе који су били битни за даљу истрагу.
Ти докази су били депоновани у просторијама Канцеларије за нестала лица у Ораховцу – и тамо им се губи сваки траг. Али, једно је јасно: без обзира на изричиту молбу српске стране да се ови докази поуздано чувају, разлози за то су бесповратно нестали, наводи „Руски експрес“ који је у циљу осветљавања истине објавио ова документа.
Сутра: Шта о свему каже бивши тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић?
