Овако Радивоје Стојковић, председник Националног просветног савета појашњава зашто се ово тело залаже за ревизију програма историје у гимназијама и средњим стручним школама. Он истиче да је савет пре неколико дана дао позитивно мишљење о програму историје за ученике са посебним способностима за историју и географију, а да је став Савета да по угледу на овај програм треба извршити ревизију програма историје и за остале средњошколце.
Стојковић објашњава шта треба мењати.
„У програмима за историју је наведен појам миграције, али се нигде не помиње Велика сеоба Срба, нити Арсеније Чарнојевић. Такође, наведен је појам црква, али се не помиње Пећка патријаршија. Хоћемо јасно дефинисан контекст када је у питању национална али и општа историја. Не може се говорити о општим појмовима, а да се не наведу конкретне појаве, догађаји, личности и процеси“, каже Стојковић.
Он истиче да када је, на пример, реч о појашњењу појма „црква“ мора се јасно навести континуитет СПЦ, не сме да са догоди да деца прођу кроз средњу школу а да не чују за Пећку патријаршију, што је по садашњем програму сасвим могуће.
Историјске садржаје, уместо самог излагања градива, ваља везати за историјске изворе, који сведоче о догађају из прошлости, не износећи вредносне судове, јер је то најбољи приступ да не дође до идеологизације историје.
„Сматрамо да је потребно повезивати општу са националном историјом и то никако на уштрб националне историје и заштитити континуитет српске националне историје и српског историјског памћења као нематеријалног културног и националног добра од непроцењиве вредности“, истиче Стојковић.
Он наводи да је у другом разреду гимназије и средње школе садржано 1.300 година историје, а у четвртом разреду 600 година.
Ако се градиво распореди правилније, онда ће бити мање потешкоћа.
„Не желимо да деца добију готов вредносни суд, него догађај заснован на документима и чим га анализирате доћи ћете до вредносног суда. Ако добијамо готове вредносне судове - онда је то идеологија“, упозорава Стојковић.
Национални просветни савет залаже се и за повећање броја часова српског језика и књижевности у школама и препоручује враћање књижевних дела наших и светских класика у гимназијске програме.
Уколико препорука НПС буде усвојена, ђаци ће поново читати и Ћосићево „Време смрти“, драме Душана Ковачевића, Александра Поповића, Љубомира Симовића, поезију Матије Бећковића, „Еx понто“ Ива Андрића, Бодлеровог „Албатроса“, Хемингвејев роман „Старац и море“, као и народну епску песму „Бој на Мишару“, преносе Новости.
