По чему Љуба остаје јединствен међу сликарима не само париског круга – за Спутњик открива Љубин дугогодишњи пријатељ и велики познавалац дела овог изузетног Ваљевца, књижевник Бранко Кукић.
Зашто су сви филмски зналци јединствени у ставу да после Годаровог филма „До последњег даха“ светски филм никада више није био исти?
Како је овај славни редитељ дебитантским остварењем, заједно са другим представницима „француског новог таласа“ заувек променио филозофију и естетику филма, ослобађајући га баналности, овештале форме и рутинерске режије? Зашто тек од Годара, Шаброла, Трифоа... почиње употреба синтагме „ауторски филм“ и да ли је данас могућа таква борба за уметнички, независни и мање скуп филм – за „Орбиту културе“ разговарамо са Мирољубом Стојановићем филмским критичаром, уредником у Издавачком сектору Филмског центра Србије.
Шта садржи недавно објављена студија „Слике без сећања: траума, филм, трансмисија“, јединствена у нашој теоријској мисли о филму по теми коју обрађује – теми холокауста, ратним, односно културалним траумама? Зашто траума која се описује као прекид сећања и изузетно болно искуство не може спонтано бити асимилована у наше сећање, али може у историју – нека су од питања на која одговара ауторка ове изузетне књиге, професор теорије филма на Факултету драмских уметности Невена Даковић.
Како звучи сурф са народном музиком и како изгледа ослушкивање ритма таласа уз хитове Шабана Бајрамовића, Маринка Роквића или Весне Змијанац разговарамо са гитаристом бенда „Moussaka“, Петром Живићем.
Радови којих уметника су се нашли на изложби „Соба с погледом“ којом Ликовна галерија КЦБ обележава шест деценија постојања – открива кустоскиња поставке Гордана грабеж која је заједно са Светланом Петровић приредила ову изложбу
Шта се догодило када је једног поподнева седмогодишњи Лука ушао у собу и рекао оцу „Ја сам терапеут, који је твој проблем?“ и зашто је писац Срђан В. Тешин прво помислио „Па где ме нађе, сине, одакле да почнем“, а потом са Луком у четири руке написао књигу за децу „Лука каже“ – питамо Лукиног тату, писца Срђана В. Тешина.
