Иако нису изненађење, вести да питање проширења на Западни Балкан није ни на дневном реду састанка лидера ЕУ, а да на саслушању спољнополитичког одбора Представничког дома САД дају отворено антисрпске препоруке за политику будуће америчке администрације не обећавају ништа добро за Србију, слажу се експерти др Марина Костић и др Александар Гајић.
Ипак, без обзира ко буде на власти у САД, каже Гајић за Спутњик, Америка остаје подељено друштво. То једног од кључних играча на Балкану може да увуче у проблеме па неће бити у стању да се пуним капацитетом бави овим регионом – имаће преча посла.
„Постоје и вредносни проблеми: ЕУ рецимо инсистира да БиХ буде функционална држава а сама је све нефункционалнија. САД инсистирају на демократији и људским правима а њихови избори су се претворили у фарсу на нивоу банана републике. Отуда је у опадању њихова мека, али и тврда моћ“, констатује Гајић, напомињући да су и ЕУ и САД дубоко подељена друштва која улазе у нову спиралу сопствене кризе, а ту Србија може да нађе и неки додатни маневарски простор.
Шта је циљ рампе из ЕУ
Описујући ситуацију у ЕУ, др Гајић са Института за европске студије подсећа да је већ осам-девет година присутан замор од проширења који у пракси изгледа тако да Унија декларативно не одустаје од проширења на Западни Балкан а у пракси се не бави тиме па није јасно хоће ли процес трајати пет, десет, двадесет година или те земље никад неће бити придружене.
Брисел, објашњава Марина Костић, стално пребацује лоптицу на земље региона и каже да нису припремљене, што се односи на владавину права и решавање билатералних питања.
На питање да ли би нам ЕУ прогледала кроз прсте кад бисмо признали независност Косова, Марина Костић одговара одрично:
„Нико не треба да има заблуду око тога. ЕУ су сачињене од држава чланица, а нас није блокирала ЕУ него конкретне државе чланице. И да не постоји ЕУ то би била билатерална питања, појављивала би се и питања демократског капацитета, па и односа са Русијом и Кином. Што пре постанемо свесни да нам је неминовност да нека питања решавамо, то ћемо пре поправити ситуацију“, наглашава она.
У међувремену, ЕУ и поред рампе за ширење на регион, гради агенду повезивања Западног Балкана кроз различите модалитете – инфраструктурни, енергетски, мини шенген...
„ЕУ и Немачка имају план да јачају регионалне иницијативе и регионалне интеграције уколико у скоријем периоду Западни Балкан не уђе у ЕУ. У том смислу се подударају с плановима САД. Отуда и у Вашингтонском споразуму позив Косову да се прикључи мини шенгену. САД ће то гурати. Они замишљају укрупњивање региона, повезивање и трансевропске мреже, њима је битно да повежу цео Балкан али перспектива чланства ће се пролонгирати“, верује саговорница Спутњика.
ЕУгославија проблематична идеја
Гајић као једну од идеја повезивања наводи предлог за формирање ЕУгославије, који је изнео професор Кембриџа и бивши британски дипломата Тимоти Лес.
„То је прича која покушава да у реалним оквирима повеже неинтегрисани регон, да он од „предворја предворја ЕУ" постане заиста предворје и да геополитички учврсти његово усмерење на евроатлантски свет. У смислу даљег приближавања Европској унији, тај цео простор треба да служи за инфраструктурне и енергетске коридоре, да постане отворено тржиште тих земаља а да оне не представљају додатни терет за ЕУ“, указује експерт.
Како додаје, можемо очекивати да у перспективи западне силе, пре свега САД цео простор геополитички покрију и покушају да га угурају у НАТО, да он стоји у предворју ЕУ и да у једном тренутку тај интегрисани простор у пакету уђе у ЕУ када настану неке нове околности.
„За нас то може да буде проблематично јер нам се нуди позиција квазицентра али то би личило на Југославију где бисмо ми били као нека централа а у ствари би све остале земље имале више користи у политичком смислу, а ми у трговинском, али би у тим процесима требало да жртвујемо до краја суверенитет над КиМ и да направимо отклон од осталих нама пријатељских сила као што су Русија и Кина. Ми бисмо ту изгубили савезништва, изгубили бисмо политички и део суверенитета а евентуално бисмо добили нешто на трговинском плану што није добра рачуница“, уверен је Гајић.
На питање да ли је ЕУ у шизофреној ситуацији јер с једне стране се жали на утицај Русије и Кине у региону, а с друге, блокадом ширења на Западни Балкан, гура регион управо у загрљај Русије и Кине, Гајић каже да је пре реч о последици политичке немоћу ЕУ.
„Америка се својски труди да се ЕУ покаже неспособном па да Американцима препусти да среде ствари у дворишту Европе не само на простору Балкана него и целе Европе. Ту је кључ ребуса и подвајања ЕУ на оне који би беспоговорно да следе Американце и препуштају им иницијативу и оне који би желели да нађу нека друга решења“, каже Марина Костић.
Осовина САД-Немачка-Британија на антируском фону
У осврту на саслушање у спољнополитичком одбору Представничког дома, које је организовао одлазећи конгресмен Елиот Енгел, познат као албански лобиста, Гајић каже да уколико будућа администрација буде следила курс који је тамо предложен, може се очекивати обнова притисака на Србију.
„То је био својеврсни бал вампира где је конгресмен Енгел искористио задњи час пред одлазак да правда своју лобистичку позицију и позвао највеће јастребове и лобисте Албанаца. Они су иступили са добро познатим ставовима а суштина приче је била да се одстрани утицај других сила на простору Западног Балкана“, примећује експерт.
За још један предлог који се чуо у дискусији, онај о поновном јачању осовине САД-Немачка-Британија, Гајић каже да се ради о геополитичкој загонетки зато што Немачка и ЕУ покушавају да изграде позицију друкчију од САД и Британије.
„Али они рачунају да овде на Балкану имају заједнички интерес да се ствари пацификују на штету Србије. Такође покушавају да на Балкану на антируском фону нађу заједнички простор деловања. Нама свакако није нека велика утеха ако се они нагоде на штету српских интереса“, констатује Гајић.
