Иницијатор ове акције је Ксенија Радојичић, наставница руског језика и оснивач клуба „Ксенија – руски језик”, који се бави промоцијом руског језика, књижевности и уопште руске културе.
„Циљ овог пројекта је да подсетимо наше суграђане на то колико је наша историја богата. Смислили смо да направимо врло оригиналне инфо-табле које ће да стоје у седам најпрометнијих улица у Чачку, а називи тих улица су посвећени најзначајнијим личностима српске историје: Војводи Степи, цару Душану, кнезу Милошу, Јовану Обреновићу, доктору Кужељу, Жупану Страцимиру, доктору Драгиши Мишовићу. Руски академски сликари из Краснодарског краја, који су били гости нашег града, овде су се упознали и са нашом историјом, језиком, културом и традицијом и то је на њих оставило веома јак утисак... А онда се из те сарадње радила идеја да они осликају портрете наших најзначајнијих историјских личности. С обзиром на то да у Чачку постоји уметничко одељење при једној средњој школи, онда смо укључили и децу, која су добила задатак да осликају мотиве из живота тих личности. Затим смо у графичкој припреми спојили те две стране и направили врло занимљиве табле…“, каже Радојичићева, напомињући да ће на свакој табли бити и исписане и биографије тих личности на више језика, укључујући и српски и руски.
Ксенија Радојичић редовно у Чачку и околним градовима организује и књижевне вечери, концерте и друге манифестације на којима представља велику руску културу и традицију, истичући истовремено нераскидиве везе између наше две земље и наша два народа.
Још од студентских дана и сама често путује у Русију, која је, како каже, на њу оставила „импозантан утисак“.
„Представа о Русији не може да постоји док не одете тамо. Мислим да свака представа коју имамо из литературе, или можда савремених извора информација – интернета и слично – ствара одређене слике и, могу слободно рећи, одређене предрасуде. Али тек када одете тамо ви у ствари видите то огромно пространство које све задиви...“.
Москва је, додаје наставница, посебна, али је Санкт Петербург „невероватан град“.
„Јер у Петербургу видите неспојиво. С једне стране Запад по архитектури, а са друге стране видите руски дух. И мислим да то није чак типичан руски дух, него да је то један врло специфичан град. А онда, кад се још на то надовеже оно што сте учили на факултету и како је град настао, и вежете за руску царску породицу, и за Гогоља и друге писце, онда у ствари схватите да је то заиста један невероватан град“, прича саговорница Спутњика.
Прошлог лета, у оквиру међународне сарадње Србије и Русије, и градова Сочи, Чачак, Ваљево и Ужице, група наших најбољих ђака провела је 15 дана у том црноморском летовалишту. Деци се, каже, допало све, осим хране – и то због мирођије које има у готово свим јелима.
„Наше ђаке највише интересује савремени језик, зато што они доста комуницирају преко интернета и преко видео-игрица са својим вршњацима у Русији... Наравно, провлачи се савремена култура - поп-музика, рок-музика, класична музика, филм, спорт... Интересује их како се тамо живи, па како се они превозе. Метро им је стран...“.
Децу, додаје, интересују разне ствари, па постављају најразличитија питања. Тако је једног дечака интересовало – имају ли Руси чипс. Касније је од своје наставнице добио кесу руског чипса.
О Русији уче и кроз игру. Славе руске празнике, попут Масленице, древног паганског празника источних Словена којим се дочекује пролеће и испраћа зима.
„Радим у сеоској школи, па су та деца прилично везана за традицију. То се заиста негује у њиховим домовима, а прошле године смо имали прославу Масленице. Правили смо палачинке у школи, а задатак деце је био и да мало истраже о Масленици. Мислим да је то јак утисак оставило на њих... Било је битно да схвате какав је то празник и да га повежу са нашом Белом недељом или Покладама. И деца су то, заиста, урадила. Онда смо пронашли да је симбол Масленице палачинка, која представља сунца, а у српској традицији је то крофна. Тако да смо правили и палачинке и крофне... Једне године смо за дан Русије направили њихов чоколадни сир, потом смо правили сувенире, попут балалајке, самовара и матројшке, које овде сви зову бабушке... Имали смо и продајну изложбу, па смо од тога купили нека средства за школу. Мислим да деца на такав начин много више науче“, прича Ксенија.
У игри асоцијација, деца су имала задатак да кажу шта их асоцира на Русију.
„Асоцира их све - од Маше и медведа, самовара, Путина, Бориса Годунова, Романових, Ивана Грозног до ’ладе‘ и каше... Невероватно је шта је њима све пало на памет“.
С стране стране, додаје Радојичићева, и руска деца су заинтересована да сазнају што више о Србији – о томе где се Србија налази, до колико година се иде у школу, како изгледа наш новац, како се на српском каже: „Добар дан”...
„Свашта их је интересовало. Који је главни град? Шта ми једемо, како једемо. Тако да су и они исто били врло радознали“, додала је Ксенија.
У „Спутњик интервјуу“ наставница Ксенија Радојичић открива и какав је данас положај руског језика у Србији; колико ми знамо о Русији, а колико Руси о нама и које су то предрасуде са којима се суочавамо.
