Да ли ће организовани онлајн програми заменити Сајам књига под куполама, да ли ћемо се сви преселити у виртуелни простор и како ће се цела ковид ситуација одразити на књигу и издаваштво, нека су од питања која се појављују од тренутка када је дефинитивно одлучено да овогодишњег Београдског сајма књига неће бити и да се, као нека врста замене за Сајам, организују онлајн трибине.
Већина сајмова књига у свету ове године је због пандемије одржана онлајн, порасла је и куповина књига путем интернета, али издавачи не верују да све то угрожава класични облик највеће смотре посвећене књизи, мада су забринути за сопствено преживљавање и опстанак квалитетне литературе.
Сајам књига – специфичан сусрет писца, издавача и читаоца
„Београдски сајам књига је место сусрета писца, издавача и читаоца и по томе је специфичан у поређењу са свим осталим сајмовима у свету. Ја сам то и бранио када сам био у Одбору Сајма књига и када се разговарало о промени концепције. Сматрао сам да не треба ту јединствену карактеристику угасити, већ је само унапређивати. Онлајн трибинама се то не може ни на приближан начин постићи, али поздрављам то као гест културе и покушај одржавања једног облика културног живота у изузетно тешкој, мрачној ситуацији“, каже за Спутњик директор издавачке куће „Албатрос плус“ Јагош Ђуретић.
Сајам ће опстати, наглашава он, јер његово одсуство и аутори и читаоци сада доживљавају као животну празнину.
„Ако уопште до идућег Сајма књига буде превазиђена ова катастрофална ситуација, он ће оживети као идеја и концепт и ми ћемо имати Београдски сајам књига“, истиче Ђуретић.
Да ли ће издавачи преживети
Оно што пак њега више брине јесте да ли ће опстати издавачи озбиљније литературе, оне која рачуна, како каже, на одабране читаоце и на одређене професије.
„Од осамдесетих година на овамо уместо да доживимо бум у погледу поштовања културе, културних вредности, ми живимо тржишну логику која све меље и често понижава и забринут сам да ли ће сви издавачи преживети целу ову ситуацију. Књига као роба не може да преживи ни у нормалним приликама, а поготово у оваквој ситуацији. Овде се навикло да се на књигу гледа као на робу, али ни на много већим језичким тржиштима, књига не може да преживи као роба у конкуренцији са интернетом на који масовно иде млада генерација“, истиче Ђуретић.
Он сам, признаје, сада рачуна највише на старију генерацију читалаца.
„Понекад се шалим када узмем Политику и прво погледам читуље, па када ме питају зашто, ја одговорим: Гледам колико ми је умрло потенцијалних купаца. Црна шала, али понешто говори о истини овог тренутка“, истиче директор „Албатрос плус“-а и додаје да његова кућа тешко покрива текуће трошкове и не сања о било каквој заради.
Умирујемо савест и тражимо простор на интернету
Главни и одговорни уредник новосадске издавачке куће „Прометеј“ Зоран Колунџија каже да се лоше осећа због немогућности организовања Београдског сајма књига и одржавање онлајн трибина види као нешто чиме треба да се умири савест, да се нешто уради у овој изнуђеној ситуацији.
„Ми у Новом Саду радимо програме и омогућили смо да се они прате и путем наше Фејсбук странице. Види се да има интересовања, али људи се не задржавају дуго. Само ако је неки састанак од кога свако има директну корист, људи ће одседети на тој оналајн сесији. Ово што ради Међународни београдски сајам књига ми делује само као поступак да се види да нешто радимо“, каже Колунџија.
Он очекује следеће године одржавање Сајма књига, али и примећује да је велика непознаница како ће све ово утицати на људе.
„Сви издавачи траже себи простор на интернету. Мали издавачи који су се и до сада колебали да дођу на Сајам, ако освоје технологију продаје путем интернета, тешко ће се одлучити да дођу на Сајам да потроше још пара, ако немају довољно промета. Ако вакцинација буде тек крајем следеће године, како најављују, рекао бих да је под знаком питања и следећи Сајам, али људи воле да се сретну и томе нема замене“, сматра Колунџија.
У будућности ће много тога бити онлајн
Директор зрењанинске издавачке куће „Агора“ Ненад Шапоња пре месец дана је био на сајму књига у Шаржи (Уједињени Арапски Емирати).
„Било је лепо посетити сајам. То је вероватно једини сајам књига одржан уживо ове године. Надам се да ћемо и ми имати сајам ако се ствари буду стабилизовале. Све остале активности су само одржавање ватре што подржавам“, каже Шапоња за Спутњик.
Наглашавајући да је жив контакт немогуће заменити, ипак види предности савремених тенологија.
„Имали смо неколико књижевних промоција које смо преносили уживо. Није лоше када уместо 15-20 или максимално 100 људи, то може да прати 1.000-2.000. Могу промоцију да гледају људи из читавог света и то није много скупо тако да верујем да ће убудуће много тога бити организовано и онлајн. То свакако мења наш живот, али мислим да га унапређује и доприноси видљивости књига. Прилагођавамо се, али надам се да ћемо имати прилику да се видимо и уживо“, истиче Шапоња.
Тржиште књига попримило другачији облик
Извршни директор Сектора за издавање књига ЈП „Службени гласник“ Петар Арбутина не верује да ће нестати класичан облик сајма књига, али ће, запажа, можда у складу са епидемиолошком ситуацијом и изазовима у будућности, попримити другачији организациони облик.
„Не верујем да је време класичних сајмова прошло. Будући да смо ми увек на репу догађаја, видећемо како ће се то радити у свету. Сада је у току Сајам књига у Техерану на коме је Србија била и ја сам лично одлазио два пута. Одржава се онлајн. Издавачи су приказали своја нова издања, постоје панел дискусије о разним питањима. Све оно што су основни постулати једног таквог празника књиге су се, надам се само због ове ситуације и само тренутно, преселили на интернет“, каже Арбутина.
Чињеница је, примећује, да је класична куповина књига у књижарама или на сајму пала, али је куповина књига на интернету и куповина електронских књига на светском нивоу доста порасла.
„Тржиште књига није нестало, само је можда тренутно добило другачији облик и није чак угрозило ни класичну књигу. Просто људи се мање крећу, па ређе иду и у књижаре. Пандемија није донела промену односа људи према књизи, него према животу. Егзистенцијалне ситуације су другачије и не треба занемаривати страх. Без обзира на све то, ја не верујем да ће књига у класичном смислу нестати“, истиче Арбутина.
Рђаве последице регресије сада највидљивије
Издаваштво је, према његовим речима, годинама и деценијама у регресији.
„Штампају се мањи тиражи, мења се тржиште и парадигма књижевног и лексичког и сваког другог квалитета књига. То мора да остави последице. Не видим да се то радикализовало у ово доба. То је процес који траје, само су неке његове рђаве последице у овом тренутку највидљивије“, указује наш саговорник.
Арбутина сматра да су онлајн трибине Међународног београдског сајма књига организоване доста неспретно, али и да се не може правити нешто што треба да буде, како кажу антички филозофи, радост духу у околностима у којима су људи у проблему.
„Сматрам да било шта правити у ово време у неком класичном смислу, јесте рад на силу и незрео покушај да самом себи и свима око себе објасните како нам није ништа и живимо даље. Мислим да та идеја јефтиног патетичног херојства није неопходна. Ми се трудимо да у продајним објектима следимо прописане мере да бисмо изашли из овога што нас је задесило. Обавештавамо своје читаоце и купце и на вези смо са љубитељима Гласникових књига“, наглашава Арбутина.
Прочитајте још:
