Да ли је народна музика добила нови живот и да ли је рокенрол завршио у кафани – питања су које се намећу после одслушаног новог албума бенда „Moussaka“, названом „Бил Бил“. На њему су се нашле песме популарних фолк извођача обрађене у духу сурфа, звука који је настао у Америци 50-их година, а који је актуелан и данас. О томе сведочи и данас препознатљиви сурф звук Тарантинових „Петпарачких прича“.
Да и наша народна музика итекако има шта да понуди у овом жанру , потврђују чланови „Moussake“. Гитариста Петар Живић открива за Спутњик како је за све „крива“ једна култна телевизијска серија.
„На идеју да спојимо сурф и народњаке дошли смо након што смо одгледали први серијал ’Топ листе надреалиста’ који је између скечева имао музику новокомпонованих народних мелодија. Тада се десио тај ’еурека’ моменат када смо помислили како би то много добро звучало у сурф аранжманима. Почели смо да свирамо и схватили – то је то“, каже Живић.
Од хавајског до кафанског сурфа
Посебан је феномен како је звук сурфа из родне Америке пропутовао свет и данас постао нека врста класике. И код нас је сурф пронашао своје место, додуше скривено, а наш саговорник открива у чему је његова снага.
„Сурф сам упознао преко групе ’Beach boys’ и бендова који су изводили хавајски сурф. Желео сам да свирам музику која је имала ’грув’ заступљен у музици педесетих и шездесетих. На основу бендова које сам слушао, на основу група са којима сам свирао, међу којима се налази сурф-рок трио "Threesome" настала је „Moussaka“ пројекат који је својом оригиналношћу освојио своју публику.“
Неодвојив део те оригиналности чине управо избор песама и њихов сурф аранжман, а судећи према последњем ЕП-у „Бил Бил“, момци из бенда одрадили су одличан посао и представили нам музику Хасана Дудића, Зорице Брунцлик, Шабана Бајрамовића и Шабана Шаулића у другачијем аранжману.
„Када бирамо песму, прво треба сви да је знамо, да се свакоме свиђа, да осетимо моменат носталгије и узбуђења из стомака и да видимо да ли она може да се компонује тако да звучи сурферски у стилу педесетих и шездесетих. Чак и кад не звучи тако, одсвирамо песму зато што је много волимо“, признаје Живић.
И „Марш на Дрину“ у сурф маниру
Коју год песму да обрађују, чланови бенда су труде да у њој пронађу изазов и дају јој „нови дах“:
„Ми смо инструментални бенд, немамо вокале, тако да део који се пева не можемо да изведемо. То је управо највећи изазов – представити емоцију коју текст изазива код слушаоца, јет то је димензија коју ми не можемо да остваримо. Али у нашој музици текст се чује, њега преноси звук гитаре.“
За разлику од групе „Shadows“ која је својевремено обрадила наш чувени „Марш на Дрину“ у сурф маниру, група „Moussaka“ је изабрала да са сурфом меша народњаке и покаже да добра песма може имати много живота.
„Концертни наступ и кафанско извођење песама нуде исти доживљај, разликују се само у форми. Целокупна музика је повезана и нема оштре границе: Она спаја људе, а не раздваја, представља забаву, вентил“, закључује Живић.
