Нема званичне потврде ових информација, али медији пишу да је све већ одлучено. На пример, не тако давно француском Спутњику су потврдили информације војни извори у самом Алжиру.
Иако, генерално, у овоме нема ничег сензационалног. У 2019. години лист „Интернешнл интерест“ уврстио је Алжир заједно са Мјанмаром, Кином, Турском и Индијом на листу потенцијалних купаца Су-57.
Током прошле и ове године медији су активно писали о овом договору, а ни пољски нису изузетак.
Зашто баш Алжир и какве везе са тим имају САД?
Руси и Алжирци — браћа заувек
У 50-60-им годинама прошлог века Алжир се борио за независност од Француске, а СССР је у улози „старијег брата“ пружао војно-техничку (и не само) помоћ. Москва је прва признала независност Алжира.
Шездесетих и седамдесетих година започела је њихова сарадња у свим областима. Велики број алжирских студената почео је да студира на совјетским универзитетима, војска се обучавала у совјетским образовним институцијама. Формирала се читава генерација специјалиста и војсковођа који су одрасли на совјетској техници.
Прве озбиљне испоруке савременог наоружања у то време започеле су 70-их година. То су били авиони МиГ-21 и МиГ-25. Тадашњи МиГови-25 су испоручивани само најближим партнерима Совјетског Савеза у региону: Ираку, Либији, Сирији и Алжиру. Чак их ни европске државе социјалистичког табора нису имале у наоружању.
Штавише, овај модел је испоручиван у различитим модификацијама. Тако је пресретач МиГ-25ПД био један од најнапреднијих авиона треће генерације. А МиГ-25 РБ је заузврат био готово ненадмашив надзвучни извиђачки и ударни авион који је могао да пробије скоро сваку ПВО. Поред авиона, Алжир је добијао тенкове, бродове, системе ПВО и подморнице пројекта 633.
Осамдесете и деведесете године се могу назвати ером доласка најсавременијих и високотехнолошких врста оружја у Алжир. У периоду 1986-1987. године земља је добила прве две ненуклеарне подморнице пројекта 877 „Палтус“, које су на Западу познате као КИЛО и које се често називају „црним рупама у океану“. Године 1990. почеле су испоруке потпуно савременог бомбардера Су-24М који је могао да нанесе удар на читаву одбрану практично било које државе која је Алжиров сусед. Почеле су испоруке тенкова Т-72 и противавионских ракетних система С-300. Испоручени су транспортни хеликоптери Ми-8 и транспортно-нападни Ми-24, стотине борбених возила пешадије и више од 800 оклопних транспортера. Оружане снаге Алжира су постале једне од најмоћнијих у Северној Африци и стале раме у раме са Египтом и Либијом.
„Искандери“ не само за Јерменију
У 20. веку војно-техничка сарадња је настављена на истом високом нивоу као и пре. Године 2006. је потписан уговор за испоруку најновијих ненуклеарних подморница пројекта 636М, који је касније допуњен уговором за још две подморнице пројекта 06361. Тако је до 2020. године алжирска морнарица добила четири подморнице које су способне да носе ракетни систем „Калибар-ПЛ“ са крстарећим ракетама, које се могу користити и против копнених циљева и против бродова. И то против бродова било које класе.
Године 2013. је потписан уговор о испоруци универзалног оперативно-тактичког ракетног система 9К720 „Искандер-М“. Блиска и савезничка Јерменија и далеки, али такође савезнички Алжир су прве државе које су добиле овај систем. Средином новембра ове године, током вежби, алжирска војска је први пут показала како се користи овај комплекс.
„Искандери“ су условни циљ гађали крстарећом ракетом 9М728, која је део борбеног комплекта комплекса заједно са балистичком ракетом 9М723. Ова друга је права „главобоља“ за савремене ПВО системе, па је једина утеха потенцијалним непријатељима Алжира чињеница да ова земља има само четири „Искандера“, а домет деловања извозних верзија ракета у складу са међународним ограничењима износи „само“ 300 км.
Што се тиче авиона, Алжир је од 2007. године од Русије купио више од 50 мултифункционалних ловаца Су-30МК генерације 4+. То је вишенаменски ловац који може учествовати и у борби за предност у ваздуху и у операцијама уништавања копнених циљева. А сада ратно ваздухопловство Алжира у блиској будућности планира да добије ловце 5. генерација Су-57 / ПАК ФА.
Су-57 — још чекамо
Рад на стварању првог руског ловца 5. генерације започет је у Русији након 2000. године. И упркос великом започетом послу у току експерименталних истраживања 90-их, радови нису били лаки.
Први примерак Су-57 је полетео 2010. године, а истовремено је најављено да ће се до 2020. године водити серијска производња новог авиона и да ће он бити примљен у службу руског ратног ваздухопловства. У исто време је било планирано стварање заједничког авиона са Индијом на основу њега. Прошло је 10 година, али засад лете само авиони експерименталне серије који се користе за испитивање ваздухопловног комплекса, као и за војна испитивања, укључујући и она у Сирији. Очекивана велика производња до сада је ограничена на два авиона, од којих се први срушио пре годину дана само неколико дана пре него што је предат руском ваздухопловству. На програм производње Су-57 утицали су многи фактори, укључујући и међународне санкције. Заједнички развој авиона са Индијом, пројекат ФГФА засад је замрзнут.
Ипак, Алжир у будућности разматра Су-57 као део свог авијационог парка. Постоје гласине да ће авиони „Сухој“ стићи на север Африке до 2030. године. То је немогуће потврдити или демантовати, будући да сами авиони нису изграђени. Али постоје и конкретније ствари: крајем октобра специјализовани алжирски портали саопштили су да у земљу стигла прва серија МиГ-29М/М2 која ће заменити МиГ-29С. Ово је напреднија верзија „мигова“ са савременом опремом и побољшаним могућностима за деловање на копнене циљеве.
Сахара их је раздвојила
Овде се не ради само о традиционалном поверењу у руски војно-индустријски комплекс. Односи између Алжира и његовог суседа Марока су отежани од средине 1970-их година. Све због Сахарске Арапске Демократске Републике коју Мароко сматра делом своје територије, док је Алжир уложио много напора за међународно признање овог ентитета и активно помагао побуњеницима (Фронт Полисарио) који су се борили за независност од Рабата.
Лист Morocco World News је писао да Рабатова куповина Ф-19 приморава Алжир да наручи руске војне авионе.
Реч је о томе да су у августу Сједињене Државе одобриле продају Рабату 90 авиона Ф-16 компаније Lockheed Martin за 62 милијарде долара. Међу земљама МЕНА (средњи исток и северна Африка) Мароко је главни купац америчког наоружања, углавном за потребе ваздушних снага.
Међутим, чак и уз сва могућа побољшања, Ф-16 је авион који је отприлике једнак по способностима Су-30 и свеже купљеним МиГ-29М/М2, па ће у њиховом потенцијалном сукобу резултат зависити не толико од „пуњења“ колико од вештине пилота.
Али када / ако Алжир добије СУ-57 и ако се „сухој“ буде подударао са својим експерименталним прототиповима и могућностима конструкције, неће бити паритета: Ф-16 може постати релативно лак плен за њега.
Рабат то такође разуме, па по свему судећи, циљају на Ф-35. Различити медији, укључујући шпански El Espanol, писали су да би Мароко могао да добије ове велике авионе пете генерације још ове деценије.
Међутим, постоји једно „али“: да би користили све предности авиона пете генерације, сам авион није довољан. Неопходна је комплетна информативна обука о наоружању свих оружаних снага, јер се управо у информативном пољу савремене борбене операције испољавају сви главни адути авиона последње генерације.
У сваком случају, засад нема конкретне информације у вези са испоруком Ф-35 Мароку, а Су-57 сада „лети“ само на згради Министарства одбране земље, на чијој се фасади у септембру појавила слика руског авиона пете генерације.
Изображение Су-57 на здании Минобороны Алжира. Источник: https://t.co/8eX8PBA7YX pic.twitter.com/zmJzAxa4Mc
— Ivan O'Gilvi (@o_gilvi) September 10, 2020
Ипак, радује признање да ни пометња са ценама нафте (а она земљи доноси до 60 одсто државног буџета), нити промена државног руководства (Абделазиз Бутефлика, који је владао двадесет година, поднео је оставку на место председника 2019. године) нису наштетили руско-алжирској војној сарадњи. До 80 одсто оружја у земљи која се налази на 13. месту на рејтингу најјачих светских војски према верзији Military Watch — произведено је у Русији.
Прочитајте још:
