Опрезни заступнике зелене енергије упозоравају да обновљиви извори енергије не могу, још, постати једини, поуздан свуда и увек доступан енергент. И ту на сцену ступа природни гас, додуше, као и угаљ фосилно гориво, али са зеленим предзнаком. Многи виде гас као решење за смањење укупног нивоа емисије гасова са ефектом стаклене баште у електроенергетици.
У причама све је лако. Гашење термоелектрана, међутим, захтева пуно новца, угрожава постојећа радна места и, што никако није за потцењивање, земље које своју електроенергетику базирају на домаћем угљу преоријентацијом на потрошњу гаса могу довести у питање своју енергетску безбедност. Јер, мало је земаља које домаћом производњом овог енергента могу да задовоље све своје потребе. А последњих година гас је постао веома моћно геополитичко оружје.
О томе у каквој ситуацији је Србија, која чак три четвртине струје производи из домаћег лигнита, а не може, попут Пољске, на пример, рачунати на финансијску подршку ЕУ за затварање рудника и термоелектрана на угаљ, којој, углавном, међународне финансијске институције нуде кредите... да ли је могуће и да ли је паметно преоријентисати се на гас, или је и за нашу земљу и за свет решење у неком другом извору енергије тема је данашње емисије „Енергија Спутњика“.
Саговорник Јелице Путниковић је енергетичар Милош Здравковић.
