Ако би у некој од савезних држава електори гласали другачије од онога што се за сада води као званични исход избора за председника САД, а то је да је Бајден однео победу, сигурно је да бисмо имали нереде на улицама Америке.
Овако политиколог Александар Павић коментарише сукобе који су у суботу избили у Вашингтону, на протесту подршке председнику Трампу, између присталица десничарске групе „Поносни момци“ и левичарске Антифе, само два дана пре састанка америчких електора који треба да се изјасне о победнику председничких избора.
Према његовим речима, ситуација у САД је напета због изборне неизвесности и очигледних нерегуларности, па има потенцијала за сукобе где год се на истом месту нађу Трампове присталице и противници.
Ко изазива нереде?
„Оно што треба знати је да нису Трампове присталице те које изазивају нереде, већ Антифа и „Блек лајвс метер“, који су формално на страни Демократске партије. Ни они сами нису нешто одушевљени демократама, али су са њима уједињени у мржњи према Трампу и решености да промене Америку из корена. Они су ти који изазивају насиље и то раде прилично некажњено, услед опште атмосфере која се створена у друштву. Наиме, ако се јавно залажете за исправљање неправди, а то су такозвани „ратници за социјалну правду“, полиција и судови ће према вама много блаже поступати“, примећује Павић.
Како каже, у Америци је практично уведена својеврсна „култура некажњивости“ према екстремној левици која изазива сукобе, док су присталице Трампа или традиционалне Америке у медијима етикетирани као бели супрематисти и фашисти, па је насиљу усмереном против њих практично дат легитимитет,
„Поносни момци“, који су се на протесту подршке предедничку Трампу сукобили са припадницима Антифе, додаје Павић, дошли су до изражаја у последњих пар година, али нису ни изблиза тако добро организовани као Антифа или “Блек лајвс метер“.
„Њима се Трамп једном чак и обратио преко Твитера и поручио им да се уздрже од било каквих насилниих аката. Дакле, није се од њих оградио, како је то од њега тражила левица, али их је поменуо. Они јесу група која заступа ту традиционалистичку, протрамповску политику, али нису опасност. Они за сада немају неку велику масовност нити имају финансије које има покрет „Блек лајвс метер“, који добија стотине милиона долара од корпоративне Америке, или Антифа чији су извори прихода врло нетранспарентни, али је очигледно да имају новац. Мислим да су „Поносни момци“ више извикани у тим либералним медијима, него што стварно имају неку тежину у америчком политичком животу“, напомиње политиколог.
Скоро половина Америке не верује да су избори били регуларни
Ипак, сматра Павић, иако скоро половина Америке не верује да су избори били регуларни, за сада нема индиција да би ситуација, из спорадичних сукоба, могла да прерасте у нешто више, тим пре што нема назнака да би гласање електора у понедељак могло да оспори предвиђену победу Џозефа Бајдена.
„У супротном, сигурно је да би Антифа и „Блек лајфс метер“ изашли на улице, а те демонстрације би подржали Демократска партија, Хилари Клинтон, Бајден, вероватно и Обама. Мислим да је то део разлога који ће спречавати републиканце да посегну за оспоравањем изборних резултата, јер је атмосфера у САД заиста наелектрисана“, закључује Александар Павић.
Подсетимо, победник председничких избора у САД не мора нужно бити кандидат који освоји највише гласова на нивоу целе земље, већ онај који добије најмање 270 од 538 такозваних електора. Електорски колеџ је привремена група делегата изабраних само за ту намену, а свака од 50 савезних држава у Електорском колеџу има онолико електора колико има чланова у Конгресу САД.
Они одвојено гласају за председника и за потпредседника САД. Гласови електора броје се и објављују на заједничкој седници оба дома америчког Конгреса, 6. јануара. Кандидат који победи у једној савезној држави „добија“ све њене електоре, осим у Мејну и Небраски. Електоре Мејна и Небраске кандидати могу да поделе, зависно од резултата на нивоу изборних јединица тих држава.
